Изванредан текст новинарке Мирјане Кусмук о суноврату правосудног система БиХ, који је настао одлуком Апелационог вијећа Суда БиХ о поништењу пресуде Суда БиХ против Зијада Турковића и осталих.

Увјерили смо се, много пута до сада, да у БиХ једино функционише селективна правда, уперена једино против српског народа. Многи примјери су показали да су Суд БиХ и Тужилаштво БиХ одавно изгубили сваки кредибилитет, да се константно повећава број најтежих кривичних дјела, да се не процесуирају најтежа дјела ратних злочина против српског народа, да многе завршене истраге стоје дубоко скривене у њиховим ладицама.

Закон о Тужилаштву БиХ, који је 2003. године наметнуо бивши високи представник Педи Ешдаун, каже да "Тужилаштво БиХ има право и дужност да у оквиру остваривања својих функција, извјештава Предсједништво БиХ, Парламентарну скупштину БиХ као и Савјет министара о свом раду и о примјени закона БиХ".

Није познато да ли су се и на који начин о том раду до сада одређивали Предсједништво БиХ и Савјет министара, али Парламентарна скупшина БиХ сваке године обавља веома живу расправу на ту тему и због безброј примједаба на рад ове институције не прихвата њихове извјештаје о раду. При разматрању посљедњег извјештаја о раду Тужилаштва БиХ за 2012. годину, тражено је обавезно присуство главног тужиоца како не би парламентарци причали сами себи, што је обезбијеђено тек из трећег покушаја. Тиме је јасно показано како се према највишем законодавном органу једне земље односи ова правосудна институција и њен први човјек.

Извјештаји о раду правосудних институција парламенту имају смисла само ако пружају елементе за анализу стања криминалитета и његове основне тенденције те ако могу послужити као основ за законодавне иницијативе, политике процесуирања и стратегије борбе против криминалитета. Тим циљевима би требало да руководи и састављач извјештаја, односно Тужилаштво БиХ.

У посљедњих пет година, Суд БиХ је процесуирао или још процесуира кривична дјела тероризма за 19 лица.
Мора се признати да се ради о забрињавајућем броју лица оптужених, односно пресуђених, за ову врсту кривичног дјела у релативно кратком року. Али, не забрињава само то. Дужина трајања неких судских поступака за дјела тероризма, која се никако не окончавају, попут случаја Хариса Чаушевића званог Окс, такође заслужују пажњу јавности.
Да бисмо разумјели како то Суд БиХ поступа по кривичним дјелима тероризма, нарочито његово Апелационо одјељење, биће занимљиво погледати мало статистику пресуда, која о томе најбоље говори.
- Наиме, 10.01.2007. год. Суд БиХ донио је пресуду број X-К-06/191 којом су за кривично дјело тероризама осуђени:
  • Мирсад Бекташевић на 15 година и 4 мјесеца,
  • Абдулкадир Цесур на 13 година и 4 мјесеца,
  • Бајро Икановић на 8 година и
  • Сенад Хасановић на 2 године и 6 мјесеци затвора.

Република Српска, као иницијатор и покретач процеса промјена правосудног система БиХ, веома је заинтересована да се тај значајан процес што прије и што успјешније приведе крају.

За ту прилику позвана су многа значајна имена из ове области да се укључе у проналажење најбољих рјешења, а све у циљу да се уочени недостаци у досадашњем раду Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и ВСТС што прије законски отклоне, што представља и саму суштину структуралног дијалога у БиХ.

Није необично да је Република Српска за то највише заинтересована. Најтежа кривична дјела против српског народа још нису процесуирана. Истовремено, одмазда над српским народом огледа се и у висини пресуђених казни, Србима око 1.500 година, Хрватима 156, а Бошњацима само 40. Српски генерал Ђукић добио је казну затвора од 24 године за гранату која је испаљена 1995. године, а за догађај у Тузли из 1992. године још није ни подигнута оптужница. И многи други случајеви.

Министар безбједности БиХ, Садик Ахметовић, одржао је у петак састанак с директорима полицијских агенција у БиХ, на којем је од њих захтијевао да се успротиве најављеном смањењу плата у заједничким институцијама.
Према твдњама учесника састанка, Ахметовић је отворено заступао инцијативу СДА, која не подржава ни договорени Глобални фискални оквир ни Нацрт буџета БиХ за ову годину, па су појачани притисци и на полицијске агенције у БиХ, након вишедневних протеста отпуштених војника Оружаних снага БиХ.

Бројни аналитичари гријеше кад тврде да су резултати протеклих парламентарних избора у БиХ, изузимајући стрмоглав пад Странке за БиХ и њеног лидера и "историчара" Хариса Силајџића, у доброј мјери очекивани. реба бити реалан. У Сарајеву заиста нико, нити је желио нити очекивао да ће и у идуће четири године морати трпјети СНСД Милорада Додика, као кључни српски политички фактор, на свим нивоима власти и у Републици Српској и у БиХ.

Господине Инцко,

Пишем Вам ово писмо у нади да ћете га пажљиво прочитати и дати подршку заштити људских права мојих суграђана али и многих других. Знам да сте дошли из земље са високим демократским стандардима и зато ме дубоко изненађују недемократски методи заступљени у Вашем раду као и непоштовање Конвенције о заштити људских права и темељних слобода. У члану 6. наведене Конвенције стоји: Свако ко је оптужен за кривично дјело сматра се невиним док се његова кривица не докаже.

Исказани гњев у Сарајеву није толико производ чињенице да се уопште расправља о спорном члану Закона о попису, већ више од тога што се о једном државном закону мериторно расправља у Бањалуци. Зато је расправа на сједници Народне скупштине Републике Српске вишеструко значајна за Српску.

Не постоји држава која омогућује својим грађанима да иду у пензију са навршених 35 година старости, осим Босне и Херцеговине, уколико, наравно, Дом народа Парламента БиХ, на првом септембарском и посљедњем засједању у овом сазиву, усвоји Приједлог измјена Закона о служби у Оружаним снагама БиХ.

Скандал за скандалом. Пуне насловне странице штампе и ударни термини електронских медија. Свијет нам се гласно смије и показује на нашег "лутајућег Холанђанина" запосленог властитом неефикасношћу и узалудношћу. Системска грешка БиХ је оличена у лику министра иностраних послова Свена Алкалаја.

Делегати Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, и сви који су присуствовали 47. сједници имали су недавно јединствену прилику да се још једном подсјете на лик и дјело главног тужиоца БиХ Милорада Барашина. Челни човјек БиХ тужилаштва, у оквиру расправе о раду Тужилаштва, "протутњао" је кроз БиХ парламент као брзо воз не остављајући ни трунку сумње у "исправност" оног што он и 37 тужилаца у Тужилаштву БиХ ради. У поводу тог догађаја, који ће се још дуго памтити по количини охолости и бијеса човјека од којег се то најмање очекује, јавност треба да буде упозната до детаља.

Становници земаља западног Балкана увијек су са "симпатијама" прихватали резолуције којим су други одређивали како скројити државу и у којој мјери дозирати демократију. Некад су усмјеравани ка истоку, некад ка западу, а понекад сами према себи. Све је, чини се, почело прије 62 године, када је свјетлост дана угледала позната партијска, односно једнопартијска резолуција.