Изванредан текст новинарке Мирјане Кусмук о суноврату правосудног система БиХ, који је настао одлуком Апелационог вијећа Суда БиХ о поништењу пресуде Суда БиХ против Зијада Турковића и осталих.

Увјерили смо се, много пута до сада, да у БиХ једино функционише селективна правда, уперена једино против српског народа. Многи примјери су показали да су Суд БиХ и Тужилаштво БиХ одавно изгубили сваки кредибилитет, да се константно повећава број најтежих кривичних дјела, да се не процесуирају најтежа дјела ратних злочина против српског народа, да многе завршене истраге стоје дубоко скривене у њиховим ладицама.

Закон о Тужилаштву БиХ, који је 2003. године наметнуо бивши високи представник Педи Ешдаун, каже да "Тужилаштво БиХ има право и дужност да у оквиру остваривања својих функција, извјештава Предсједништво БиХ, Парламентарну скупштину БиХ као и Савјет министара о свом раду и о примјени закона БиХ".

Није познато да ли су се и на који начин о том раду до сада одређивали Предсједништво БиХ и Савјет министара, али Парламентарна скупшина БиХ сваке године обавља веома живу расправу на ту тему и због безброј примједаба на рад ове институције не прихвата њихове извјештаје о раду. При разматрању посљедњег извјештаја о раду Тужилаштва БиХ за 2012. годину, тражено је обавезно присуство главног тужиоца како не би парламентарци причали сами себи, што је обезбијеђено тек из трећег покушаја. Тиме је јасно показано како се према највишем законодавном органу једне земље односи ова правосудна институција и њен први човјек.

Извјештаји о раду правосудних институција парламенту имају смисла само ако пружају елементе за анализу стања криминалитета и његове основне тенденције те ако могу послужити као основ за законодавне иницијативе, политике процесуирања и стратегије борбе против криминалитета. Тим циљевима би требало да руководи и састављач извјештаја, односно Тужилаштво БиХ.

Господине Инцко,

Пишем Вам ово писмо у нади да ћете га пажљиво прочитати и дати подршку заштити људских права мојих суграђана али и многих других. Знам да сте дошли из земље са високим демократским стандардима и зато ме дубоко изненађују недемократски методи заступљени у Вашем раду као и непоштовање Конвенције о заштити људских права и темељних слобода. У члану 6. наведене Конвенције стоји: Свако ко је оптужен за кривично дјело сматра се невиним док се његова кривица не докаже.

Исказани гњев у Сарајеву није толико производ чињенице да се уопште расправља о спорном члану Закона о попису, већ више од тога што се о једном државном закону мериторно расправља у Бањалуци. Зато је расправа на сједници Народне скупштине Републике Српске вишеструко значајна за Српску.

Не постоји држава која омогућује својим грађанима да иду у пензију са навршених 35 година старости, осим Босне и Херцеговине, уколико, наравно, Дом народа Парламента БиХ, на првом септембарском и посљедњем засједању у овом сазиву, усвоји Приједлог измјена Закона о служби у Оружаним снагама БиХ.

Скандал за скандалом. Пуне насловне странице штампе и ударни термини електронских медија. Свијет нам се гласно смије и показује на нашег "лутајућег Холанђанина" запосленог властитом неефикасношћу и узалудношћу. Системска грешка БиХ је оличена у лику министра иностраних послова Свена Алкалаја.

Делегати Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, и сви који су присуствовали 47. сједници имали су недавно јединствену прилику да се још једном подсјете на лик и дјело главног тужиоца БиХ Милорада Барашина. Челни човјек БиХ тужилаштва, у оквиру расправе о раду Тужилаштва, "протутњао" је кроз БиХ парламент као брзо воз не остављајући ни трунку сумње у "исправност" оног што он и 37 тужилаца у Тужилаштву БиХ ради. У поводу тог догађаја, који ће се још дуго памтити по количини охолости и бијеса човјека од којег се то најмање очекује, јавност треба да буде упозната до детаља.

Становници земаља западног Балкана увијек су са "симпатијама" прихватали резолуције којим су други одређивали како скројити државу и у којој мјери дозирати демократију. Некад су усмјеравани ка истоку, некад ка западу, а понекад сами према себи. Све је, чини се, почело прије 62 године, када је свјетлост дана угледала позната партијска, односно једнопартијска резолуција.