Министар безбједности БиХ, Садик Ахметовић, одржао је у петак састанак с директорима полицијских агенција у БиХ, на којем је од њих захтијевао да се успротиве најављеном смањењу плата у заједничким институцијама.

Према твдњама учесника састанка, Ахметовић је отворено заступао инцијативу СДА, која не подржава ни договорени Глобални фискални оквир ни Нацрт буџета БиХ за ову годину, па су појачани притисци и на полицијске агенције у БиХ, након вишедневних протеста отпуштених војника Оружаних снага БиХ. Непосредно након састанка, на којем је Ахметовић, према мишљењу парламентараца задужених за праћење рада полицијских агенција у БиХ, демонстрирао класични политички притисак, емитовано је саопштење за јавност Синдиката Граничне полиције БиХ, у којем се понављају пријетње да ће граничари ступити у штрајк ако буде смањена основица за плате од пет одсто, што је раније најављено из Министарства финансија и трезора БиХ. Предсједавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбједност, Душанка Мајкић, огорчена је потезом министра Ахметовића.

- Као предсједавајућа Заједничке комисије за одбрану и безбједност у неколико наврата сам инсистирала да се уштеде у сектору безбједности првенствено могу направити баш у Министарству безбједности које води господин Ахметовић. То је због тога што министарство безбједности нема никакву оперативну надлежност, него је искључиво везано за координацију између безбједносних агенција. Он за то има 200 људи и господин Ахметовић је направио правилник у којем би у Министарству требало да буде 300 људи.

Дакле 300 људи је требало да врши координацију безбједносних агенција, што је апсурд, јер је у међувремену формирана Дирекција за координацију полицијских тијела која такође врши координацију. Овдје се очито не зна ко кога координира и на који начин али се зна да координира с великим бројем људи - каже Мајкићева.

Према њеним ријечима, Ахметовић као први човјек у Министарству безбједности има првенствено могућност да направи уштеде унутар сектора безбједности, да изађе с јасним приједлогом јер сигурно да би добар дио мјеста које је сам заузео могао да уступи Граничној полицији, која има и слабије плате и нема их довољно, а зато их има превише на мјестима гдје не треба да их буде.

- Дакле, уштеде треба да праве сви и да почну од себе - категорична је Мајкићева.

Сташа Кошарац, чан Заједничке комисије за одбрану и безбједност парламента БиХ сматра да поступак Ахметовића представља класичан политички притисак на полицијске агенције и њихово дјеловање.

- То је покушај Ахметовића да координира, али страначки да координира, са циљем политичког притиска. Напоменућу да смо на многим сједницама комисије били информисани од директора агенција да, када је на дневном реду безбједност грађана БиХ из различитих сегмената и сектора, не постоји та врста координације од министра Ахметовића. Према томе, зачуђујуће је да одједном постоји толика потреба за координацијом у овим, условно речено, техничким питањима - рекао је Кошарац. Он је додао да је досадашња пракса показала да Ахметовић има неартикулисане потезе и ставове о много важнијим питањима, као што је укупна безбједност грађана БиХ, гдје не показује своју ефикасност.

- Ако повучемо паралелу с догађајима пред парламентом БиХ, када су пензионисани војници правили протест уз подршку одређених политичких субјеката из ФБиХ, онда овај његов потез можемо сматрати очекиваним из простог разлога што се поставља неартикулисано из ситуације у ситуацију - рекао је Кошарац.

С друге, истиче Кошарац, само доношење буџета је политичка одлука и условно речено техничари, као што су директори одређених агенција, не могу да постављају одређену врсту уцјена на начин да ће се противити уколико буџет не буде планиран онако како њима одговара.
- Многи од директора агенција безбједносног карактера сматрају буџет БиХ 'сигурном кућом' на начин да само могу да користе одређене врсте привилегија и зато им треба значајна количина средстава. Наравно, они који с оквирима који им буду понуђени не могу да раде свој посао треба да поднесу оставке, јер сматрам да не може техника условљавати политику - напоменуо је Кошарац.
Истакавши да је о таквим непринципијелним подршкама које долазе од министра Ахметовића јавност сасвим јасно упозната, Кошарац је оцијенио да није добро да се анимозитет између СДП БиХ и СДА рефлектује и на друге институције БиХ.
- Ако се настави с тим, онда ће због њихових политика БиХ ући у трећу годину привременог финансирања - упозорава Кошарац. Он је рекао да је за представнике РС важно да буџет буде реално планиран и да не може бити повећан.
- Али, свјесни смо да је неопходно усвајање буџета на нивоу БиХ и због европског пута. Треба да будемо сасвим реални, престати с таквим врстама притисака какве производи Ахметовић, СДА и СДП БиХ узајамно, те да се 'хладне главе' дефинишу оквири буџета, односно нацрт буџета и да се такав упути у процедуру у Савјет министара БиХ - поручио је Кошарац.

Члан Комисије Мехмед Брадарић рекао да је није упознат о састанку Ахметовића с директорима полицијских агенција у БиХ.

- Нисам обавијештен о састанку, али ако је тачно да се то тако десило, то није његова надлежност. Ту врсту координације не би требало да има - рекао је Брадарић. Он је додао да би више волио да министар Ахметовић заказује координационе састанке између ових агенција како би се неке ствари, попут терористичких аката или напада на вјерске објекте, спријечиле и предуприједиле.

- То су ствари које захтијевају координациону активност министра безбједности БиХ - рекао је Брадарић. Говорећи о смањењу плата, што је била тема састанка одржаног у петак, Брадарић је нагласио да је морално и поштено размишљати о смањењу плата, али да није сигуран да је у реду размишљати о смањењу плата свих 22.000 људи, колико их ради у институцијама, јер тамо, како је навео, има и минорних плата, те додао да је он за селективно смањење плата, односно да се плате смањују више онима који имају више.

Ово што тражи министар Ахметовић од директора полицијских агенција је чудан метод. Издвајати некакве сегменте од цјелокупних сегмената у БиХ није добро, па ћемо видјети шта ће све од тога бити. Да ли је полицији потребно смањивати плату то је сада нешто што је за ширу расправу, сматра Мирко Околић, замјеник министра одбране БиХ.

Он сматра да је то немогуће урадити уколико се не направи комплетан концензус свих полицијских актера који имају критичну масу у парламенту да то и усвоје.
- У овом случају постоји шест партија које морају да то усагласе и тек онда може доћи до рјешења, смањења или несмањења плата - каже Околић.

Написано  М. Кебић