Недавни одлазак Хариса Силајџића у Њујорк и говор у Савјету безбједности доживио је поптуни фијаско само што Силајџић о томе још није обавијештен. Количина негативне енергије коју је уложио да би чланове Савјета безбједности УН информисао о стању у Босни и Херцеговини обрнуто је сразмјерна учинку. Умјесто да је у властитој земљи трасирао пут ка рјешењима толико видљивих проблема, он је, као увријеђена млада која бјежи од свадбе на дан вјенчања, отишао у Њујорк да би задовољио властиту сујету.

Невјероватно, али истинито. Заједничка комисија за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ ни послије више од годину и по дана још није добила потпуну информацију о рјешавању вишкова наоружања, муниције и минско-експлозивних средстава од стране Министарства одбране БиХ. Иако је законска обавеза Министарства одбране БиХ да осигура транспарентност одбрамбено-безбједносне политике те да путем овог радног тијела Парламента омогући хијерархијску одговорност ОС путем цивилног органа државне управе, Министарство одбране и даље врши свјесно кршење закона и онемогућава увид јавности у многа питања из одбрамбеног сектора.

Преносећи процјену свог партијског шефа да обиљежавање осамнаесте годишњице злочина у Добровољачкој улици представља "опасност од насиља и урушавања јавног реда и мира у већем обиму", сарајевски градоначелник Алија Бехмен је сасвим јасно показао да Сарајево није мултиетнички град, ма колико се цијела бошњачка свита узалудно трудила да докаже супротбно. У противном не, не би Бехмен у тако тужном догађају пронашао онолико тешких ријечи и не би забраном узвратио на бол и тугу родбине који трају пуних 18 година. Ипак, све се то заиста догодило од тзв. сарајевских социјалдемократа. Њихова црвена ружа овог пута се још јаче зацрвенила. Од стида.

Испаљујући једнонационални почасни плотун на сахрани генерала Расима Делића, оптуженог у Хагу на три године за ратни злочин, бошњачке патриоте и правовјерници задали су још један ударац дејтонској Босни и Херцеговини. Концепт на коме почива земља тако је поткопан у темељима да бројни душебрижници, који све чешће његују увеле љиљане, нису показали ни наговјештај жаљења за жртве Делићевих злочина.

Високи службеници Европске уније већ годинама располажу са излизаним и једностраним информацијама о Босни и Херцеговини које им шаљу преписивачи из ОХР-а. Креатори тих "информација" су добро плаћени чиновници којима је јасно да само на тај начин могу сачувати свој привилегован положај и енормна примања у Канцеларији високог представника. Они, наиме, мимо сваке реалности и објективности преносе ригидсне ставове сарајевске политичке чаршије. По правилу, тај процес се интензивира а притисак на Републику Српску повећава увијек када је важност предстојећих догађаја и одлука већа. Тако је и сада и предвечерје избора у БиХ и најављених консултација око декларације коју припрема Шпанија као предсједавајућа ЕУ.

Радио-телевизија БиХ, односно БХРТ, настала је 2003. године, као један од приоритета из Студије изводљивости за Босну и Херцеговину. Као таква, помогнута је значајним донацијама међународне заједнице, нарочито у сегменту преноса и веза, у жељи да што прије БиХ пошаље сигнал у свијет. Осмишљена у ОХР-овој кухињи и претенциозно названа "сервис свих грађана", Јавни РТВ сервис одбројава своје последње дане. Бар у облику и форми како га је креирао заборављени високи представник Волфганг Петрич

Посљедња дешавања на узаврелој политичкој сцени у Босни и Херцеговини недвосмислено су показала да је дошло вријеме за повлачење црте и свођење рачуна. Трчкарање бошњачких политичара око бирократа у ОХР-у, вођење приватних и партијских ратова на рачун државе, претворило се у бесмислену причу о земљи без идентитета и политичарима без политичке храбрости и визије. Каквог смисла уопште има учествовати у таквој државној конструкцији у којој вас третирају као нужно зло, као нешто што "ремети хармонију идиличне самозадовољне земље".

Недавно сте у медијима могли прочитати вијест да је невладина организација "Кроација либертас" предала Агенцији за истраге и заштиту БиХ (СИПА) кривичну пријаву против предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо, главног тужиоца БиХ Милорада Барашина и више тужилаца и судија Тужилаштва и Суда БиХ због сумње да су од 2005. године до данас починили кривично дјело нечињења провођења службене истраге за кривична дјела ратног злочина који су од 1991. до 1995. године  починили бошњачки војници и команданти, припадници Армије БиХ.

Босна и Херцеговина је крајем прошле године поднијела формални захтјев за Акциони план за чланство - МАП генералном секретару НАТО савеза. Иако учешће у МАП не значи истовремено и гаранцију за чланство у том војно-политичком савезу, БиХ је, нарочито од стране бошњачких представника, бурно реаговала што су Њемачка, САД, Велика Британија и Холандија гласали против уласка БиХ у МАП.

Увјерење да је полицијска акција у Горњој Маочи била изнуђена због доласка експерата Европске комисије који врше контролу испуњености услова за визну либерализацију, није без основа. Након вишегодишње успаваности и видне незаинтересованости, испољена је нагла и ревносна брига за територијални интегритет државе и безбједност њених грађана. Операција "Свјетлост" у Горњој Маочи очигледан је покушај да се пред међународном јавношћу поправи изразито лоша безбједносна слика Босне и Херцеговине.

Бошњачке странке су пронашле  ефикасан механизам за стално одлаганје рјешавања кључних проблема у Босни и Херцеговини. Тако су симпатизери "грађанске" државе у свјетлу актуелних дилема око провођенја пресуде суда за људска права у предмету "Сејдић и Финци" предложили уставну реформу увођењем четвртог члана Предсједништва и четвртог клуба у Дому народа Босне и Херцегловине. Према том приједлогу ново функционисање државе исључивало би ентитетско гласанје. намјере које се крију иза такве иницијативе су јасне и немају посебне везе са случајем "Сејдић и Финци".