Увјерење да је полицијска акција у Горњој Маочи била изнуђена због доласка експерата Европске комисије који врше контролу испуњености услова за визну либерализацију, није без основа. Након вишегодишње успаваности и видне незаинтересованости, испољена је нагла и ревносна брига за територијални интегритет државе и безбједност њених грађана. Операција "Свјетлост" у Горњој Маочи очигледан је покушај да се пред међународном јавношћу поправи изразито лоша безбједносна слика Босне и Херцеговине.
У томе не би било ничег лошег да се ради о најзад пробуђеним искреним намјерама да се држава обрачуна са онима који несметано праве државу у држави. Реакције послије акције у Горњој Маочи не дају довољно увјеравања да је то баш тако. Одмах након што су полицијске и безбједносне снаге изашле из Горње Маоче, преостале вехабије у селу су организовале свој пункт и страже, као да се фактички ништа није ни десило. За оне који уђу у заштичену вехабијску зону, опет важе посебна правила која са секуларним законима ове државе немају никакве везе. То, нема сумње, представља велики ризик за безбједност земље.
Управо различити безбједносни ризици и пријетње земљи били су разлози што Дом народа парламента БиХ двије године заредом, 2007. и 2008, није прихватио Информацију о стању безбједности у БиХ. Бивши министар безбједности на све начине се трудио да сакрије стварну везу између бошњачких политичара и афро-азијских група које су шпартале уздуж и попријеко. Све је то било правдано безразложном српском медијском кампањом која, по мишљењу бошњачких политичара, нема никакве везе са стварношћу. Све до Горње Маоче.
Биће веома занимљиво погледати нову Информацију о стању безбједности у БиХ, нарочито с аспекта могућих пријетњи и изазова. Биће то тест за новог министра из СДА, који је се донедавно у парламенту БиХ, веома трудио да сакрије све бошњачке везе са "браћом" и омогући им "несметан" рад.
Сарајевски политички кругови су недавну полицијску акцију попратили са неувјерљивим одобравањем. Неки истакнути бошњачки политичари су за дешавања у Горњој Маочи рекли да је за групу безазлених неистомишљеника све то било опсежно, претјерано и непотребно. Невјероватно! Да ли су неистомишљеници они који не признају политичку организацију државе, полуге власти и принуде, систем образовања, вјерских и других слобода?
Благе реакције из Сарајева одраз су увјерења да пријетња за Босну и Херцеговину, у свим варијантама, долази само из Републике Српске. Зато и не чуде резултати анкете "Гласа Америке", по којој 15 одсто испитаних грађана БиХ сматра да су вехабије прави вјерници и муслимани. Ваљда је непоштовање државних институција, закона и устава нормално и прихватњиво, поготово ако је ријеч о правим вјерницима.
Такви ставови су резултат устаљеног клишеа, по коме је Република Српска реметилачки фактор и стална претња за стабилност државе. Реакције из Сарајева увјеравају нас да се иза свега крије жеља за краткорочним показивањем моћи државе, без стварног суочавања са свим аспектима безбједносних претњи.
Без обзира на све, присуство радикалних вехабија, који не признају устројство државе, објективна је пријетња европским интеграцијама Босне и Херцеговине. Оптимистичке прогнозе готово свих политичких лидера у земљи везане за стављање БиХ на бијелу шенген листу ипак се морају примити с резервом, све док год постоје безбједносне пријетње попут оне у Горњој Маочи, а без тог кључног одговора нема ни бијелог шенгена.
Према тврдњама из Европске комисије, нових услова везаних за безвисни режим неће бити. То, наравно, не значи да ће "европски безбједњаци", који дају кључно мишљење о испуњености "мапе пута", прогледати кроз прсте чињеници да у Босни и Херцеговини постоје територије гдје владају неки други закони.
Треба имати у виду да се приликом доношења коначне одлуке у Савјету Европе неће разматрати само извјештај експерата који ових дана бораве у БиХ. Извјесно је да "мапа пута" не садржи само испуњавање захтјева техничке природе, већ суштинског односа државе према безбједности као глобалном проблему. Коначно, одлуку о либерализацији визног режима доносе министри иностраних послова земаља чланица, али не само они. Пресудно мишљење о стављању земље на бијели шенген имаће министри унутрашњих послова, који су сасвим сигурно упознати са свим безбједносним пријетњама у Босни и Херцеговини.
Зато, ако вехабије пробуше гуме на возилу локалне полиције која уђе у Горњу Маочу, не треба се бавити искључиво крпањем гума него отклањањем узрока који су довели до тога. Биће то добро, не само за полицију, која ће моћи да обавља свој посао, већ и за оних 15 одсто анкетираних грађана БиХ који сматрају да су вехабије "безазлени неистомишљеници". И они ће на бијелу шенг листу.
Несјумњиво је да се у БиХ, и поред свега, толерише вјерски тоталитаризам који је оцијењен опасним свуда у свијету. Докле год држава не буде имала пуну контролу у свим безбједносним аспектима, мале су шансе да ће ући у процес либерализације визног режима, без обзира колико смо далеко отишли са испуњавањем техничких услова.
Независне новине
