О одлуци ЦИК-а о попуњавању Дома народа. Гости су: делагат у Дому народа БиХ Душанка Мајкић, универзитетски професор Синиша Каран и новинар Зоран Крешић:

Делегат у Клубу српског народа у Дому народа парламента БиХ Душанка Мајкић упозорава да не престају покушаји институција БиХ да приграбе нове надлежности које им по закону не припадају, истичући да ниједно тијело, па ни Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ, не може по својим овлаштењима бити изнад МУП-а Републике Српске.

"Министарство унутрашњих послова (МУП) Републике Српске једино има одговорност према Народној скупштини Републике Српске, Влади и предсједнику Српске. Тако ће бити и убудуће", изјавила је Мајкићева Срни.

Она је подсјетила да је за сутра у Сарајеву, на позив Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ, предвиђен састанак на којем би, како је најављено, требало да буде потписан споразум о коришћењу радио везе између полицијских агенција у БиХ, што подразумијева увезивање оперативних центара полиција са Дирекцијом.

"Иако је ова намјера Дирекције сакривена иза термина `договор о техничким аспектима`, Република Српска и њен МУП препознали су стварне намјере Дирекције и категорично одбацили не само потписивање оваквог споразума, него и само присуство на овом састанку", наглашава Мајкићева.

САРАЈЕВО - Посланик СНСД-а у претходном сазиву Представничког дома парламента БиХ Душанка Мајкић изјавила је Срни да су Срби једина мета правосуђа БиХ, али и међународног протектора, јер, штитећи Бошњаке за почињене ратне злочине, међународна заједница пере властиту одговорност и улогу у протеклом рату на овим просторима.

Мајкићева је истакла да ослобађајућа пресуда ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу представља јасан знак да нема ништа од расвјетљавања догађаја из протеклог рата у БиХ, нити промјене мита о Сребреници, око које ће и даље постојати значајне разлике и противрјечности.

"Осудити Насера Орића за почињене ратне злочине над Србима 1992. године, био је трачак наде за српски народ да је правда могућа и достижна", истакла је Мајкићева и додала да се не смије изгубити из вида да је међународна заједница пројектовала догађаје, не само оне из претходног рата, већ и жртве и кривце.

Сарајево - Почасни вод Оружаних снага БиХ на манифестацији на Бобовцу код Вареша појавио се упркос забрани министра одбране БиХ Марине Пендеш и мимо сагласности замјеника министра одбране БиХ Бориса Јеринића.

Члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Душанка Мајкић рекла је за “Глас Српске” да “никада као за 25. новембар политичко Сарајево није послало тако снажну поруку чије су ОС БиХ и ко њима командује”.

- Ако се ОС БиХ могу користити за обиљежавање непризнатог празника, који је по вољи само једног народа, ако се та одлука може донијети мимо Предсједништва БиХ као врховног команданта ОС БиХ, ако се одлука може донијети упркос забрани Министарства одбране, односно министра одбране, тиме је политичко Сарајево све рекло.

Србима и Хрватима овакве оружане снаге не требају, посебно ако се то разматра у контексту најављеног наоружавања ФБиХ и могућих злоупотреба ОС које би могле да буду употријебљене супротно интересима друга два народа. Зато је посљедњи тренутак да се заустави неуставно и незаконито дјеловање Бошњака у институцијама БиХ, посебно у Министарству одбране и ОС БиХ - поручила је Мајкићева.

И поред многобројних покушаја јуче нисмо успјели добити министра одбране Марину Пендеш да прокоментарише ово понашање и у Министарству одбране на чијем је челу и у Оружаним снагама БиХ.

 За приватни смјештај војника у служби БиХ из буџета се и даље издваја више од осам милиона марка, јер Министарство одбране ни за десет година није омогућило трајни боравак припадницима Оружаних снага.

Поново су на то у новом извјештају упозорили из Kанцеларије за ревизију институција БиХ, те да је Министарство одбране усвојило план по којем је већ у овој години требало самостално да изнајмљује станове за активне војнике, али и да трошкове смјештаја умањи за око шест милиона марака. Ревизори поручују и да су у више наврата Министартсву одбране предлагали рјешења, али да до данас ниједно није спроведено.

"У 2015. години за ову намјену утрошено је око 8,3 милиона KМ, и у 2016. години око 8,2 милиона KМ. У одговору на упит Kанцеларије за ревизију о подузетим активностима по извршеној ревизији учинка „Смјештај активних војних лица у Министарству одбране БиХ“, Министарство одбране је констатовало да су у пројекат ушли без урађене студије изводљивости, оправданости и исплативости увођења свеобухватног новог концепта смјештаја, тако да су у току реализације започетих активности суочени са низом неусаглашених ставова, те да ће у наредном периоду донијети конкретан закључак о питању наставка ових активности," саопштено је из Kанцеларије за ревизију институција БиХ.

За смјештај војника у БиХ, Министартсво на тај начин потроши скоро пола новца које институције БиХ троше на смјештај запослених у држави и инстранству. Нису ефикасни ни објекти унутар касарни у Рајловцу, Чапљини и Дервенти, које је Министарство још 2013. године покушало да прилагоди војницима. У Министарству одбране БиХ поручују да је ријеч о смјештају 10 хиљада војника и да ће се тај проблем тешко ријешити.

Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ у бившем сазиву Душанка Мајкић упозорила је да, ни након пресуде Суда БиХ према којој је Министарство одбране БиХ дужно да хрватској компанији "Скаут" испоручи оружје и муницију, проблем није ријешен већ пролонгиран, јер испорука још није почела.

Мајкићева је у изјави Срни подсјетила да проблем у вези са испоруком наоружања траје већ 15 година, што је покушала да ријеши и парламентарна Комисија за одбрану и безбједности, чији је члан.

Она је напоменула да Министарство одбране БиХ није фирми "Скаут" испоручило оружје и муницију по пресуди из децембра 2017. године, те да се одлуком Суда БиХ то министарство сумњичи да је оштетило буџет БиХ за скоро 10 милиона КМ.

Припадници Агенције за истраге и заштиту БиХ по налогу Тужилаштва БиХ спровели су истрагу која се односи на постојање основа сумње да су 2010. године, без сагласности Предсједништва БиХ, донесене двије одлуке и закључена четири анекса на четири уговора о продаји неперспективног наоружања и муниције склопљена током 2003. и 2004. године између ентитетских министарстава одбране и "Скаута" из Загреба, на начин "да је осумњичени измијенио битне елементе основних уговора".

БиХ је у самом врху земаља које се са непоштовањем односе према Закону о јавним набавкама, који директно утиче на дјела корупције, изјавила је за Срну посланик СНСД-а у одлазећем сазиву Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић.

Према њеним ријечима, због овога је потребно сагледати који су то проблеми у примјени постојећег закона те да ли и и шта је потребно у њему промијенити.

- Годинама су јавне набавке једна од најзначајнијих примједби Канцеларије за ревизију институција БиХ због неуважавања препоруке ревизије у вези са овим проблемом - подсјетила је Мајкићева.

Истичући да су јавне набавке кључни разлог за сумњу на велики број дјела корупције, Мајкићева је констатовала да би било логично да се надлежне институције БиХ озбиљно позабаве овим питањем.

- Многи кажу да је Закон о јавним набавкама проблематичан и да је потребна његова измјена - рекла је Мајкићева.

Институције БиХ, првенствено Министарство одбране, од 2006. до данас показале су се неспремне и незаинтересоване да житељима Гламоча признају финансијску накнаду за вишегодишње узнемиравање због уништавања вишка муниције Оружаних снага БиХ на полигону "Одлучна Барбара", изјавила је Срни Душанка Мајкић, посланик СНСД-а у парламенту БиХ.

Она је подсјетила да се начелник општине Гламоч Небојша Радивојша, као и његови претходници, у корист грађана ове локалне заједнице покушава изборити са тим проблемом с обзиром да се методом отворене детонације на полигону "Одлучна Барбара" у Гламочу уништвају вишкови муниције и минско-ескплозивних средстава.

"Морам подсјетити да је уништавање муниције и минско-експлозивних средстава отвореном детонацијом почело још 2006. године. БиХ је једина земља која вишкове и минско-експлозивних средстава уништва овом методом. Полигон у Гламочу је једини на ком се то уништавање врши том методом", рекла је она.

Само уништавање, истиче Мајкићева, врши америчка фирма "Стерлинг интернешнел" на основу техничког аранжмана између Владе САД и Министарства одбране БиХ.

Она каже да су становници те општине свједоци да је интензитет уништавања често појачан, а да су саме детонације постале пријетња локалном становништву, јер долази и до загађивања воде, ваздуха и земљишта, као и оштећења стамбених објеката.

Према њеним ријечима, неопходно је да нови сазив Предсједништва БиХ и Савјета министара, односно Министарства одбране, покрене израду анализе испуњавања техничког аранжмана између Савјета министара и Владе САД, нарочито у дијелу који се односи на поштивање безбједносних стандарда, еколошких стандарда приликом уништвања вишка муниције, те поштивање закона БиХ који су се морали поштовати током цијелог извршења Уговора.

"Потребно је утврдити да ли се на полигону у Гламочу врши уништавање само вишкова муниције који долазе из Оружаних снага БиХ или се можда овај полигон користи као мјесто гдје се уништава нестабилна мунција и из других земаља, што би било поражавајуће али не и далеко од истине", истакла је она.

Функционер СДС-а Мирко Шаровић изјавио је да је опрезан када је ријеч о позиву новоизабраног српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика на јединство српских странака у институцијама БиХ, али да би сарадња била у интересу Републике Српске.

"Јединство је превише јака ријеч и не бих рекао да је најадекватнији термин, али бих, прије свега, рекао заједничка сарадња у интересу Српске. То би било везивно ткиво за разговоре - и са странкама које су нам блиске, као што су оне унутар СзП, али и онима са којима имамо разлика о неким фундаменталним питањима", рекао је Шаровић.

Шаровић, који је будући посланик у парламенту БиХ, каже да је опрезан у погледу овог позива, с обзиром на "лоше искуство са СНСД-ом 2013. године у Сарајеву", али да не би било паметно унапријед одбијати разговор.

"Сви носимо то искуство од претпрошлог мандата из 2012/2013 године, као и овог посљедњег и сабирамо добре и лоше ствари, при чему свака од странака то гледа и оцјењује на свој начин. Такви позиви увијек долазе са врха и мислим да не би било паметно да се унапријед одбија разговор, иако су јазови између нас заиста дубоки и не знамо да ли су премостиви", рекао је Шаровић.

Он истиче да није од оних који би унапријед затварали врата за разговор када је ријеч о Републици Српској.