Институције БиХ, првенствено Министарство одбране, од 2006. до данас показале су се неспремне и незаинтересоване да житељима Гламоча признају финансијску накнаду за вишегодишње узнемиравање због уништавања вишка муниције Оружаних снага БиХ на полигону "Одлучна Барбара", изјавила је Срни Душанка Мајкић, посланик СНСД-а у парламенту БиХ.
Она је подсјетила да се начелник општине Гламоч Небојша Радивојша, као и његови претходници, у корист грађана ове локалне заједнице покушава изборити са тим проблемом с обзиром да се методом отворене детонације на полигону "Одлучна Барбара" у Гламочу уништвају вишкови муниције и минско-ескплозивних средстава.
"Морам подсјетити да је уништавање муниције и минско-експлозивних средстава отвореном детонацијом почело још 2006. године. БиХ је једина земља која вишкове и минско-експлозивних средстава уништва овом методом. Полигон у Гламочу је једини на ком се то уништавање врши том методом", рекла је она.
Само уништавање, истиче Мајкићева, врши америчка фирма "Стерлинг интернешнел" на основу техничког аранжмана између Владе САД и Министарства одбране БиХ.
Она каже да су становници те општине свједоци да је интензитет уништавања често појачан, а да су саме детонације постале пријетња локалном становништву, јер долази и до загађивања воде, ваздуха и земљишта, као и оштећења стамбених објеката.
Према њеним ријечима, неопходно је да нови сазив Предсједништва БиХ и Савјета министара, односно Министарства одбране, покрене израду анализе испуњавања техничког аранжмана између Савјета министара и Владе САД, нарочито у дијелу који се односи на поштивање безбједносних стандарда, еколошких стандарда приликом уништвања вишка муниције, те поштивање закона БиХ који су се морали поштовати током цијелог извршења Уговора.
"Потребно је утврдити да ли се на полигону у Гламочу врши уништавање само вишкова муниције који долазе из Оружаних снага БиХ или се можда овај полигон користи као мјесто гдје се уништава нестабилна мунција и из других земаља, што би било поражавајуће али не и далеко од истине", истакла је она.
Мајкићева додаје да с обзиром на чињеницу да је процес, како је рекла, потпуно нетранспарентан и прекривен велом тајне нова власт у БиХ би морала начи начина да расвијетли овај дугогодишњи проблем и помогне становницима Гламоча.
Замјеник министра одбране БиХ Борис Јеринић истиче да проблем уништавања вишкова муниције у Гламочу траје већ више од 10 година, те да се треба наставити залагати да се тај проблем становника који живе у тој локалној заједници ријеши.
"У протеклом периоду сам давао подршку житељима Гламоча. Нисмо дошли до рјешења и није прекинуто са уништавањем муниције. Био сам један од најжешћих заговорника да се не иде само на уништавање вишкова муниције него да се тај проблем рјешава и продајом"“, рекао је Јеринић.
Он је напоменуо да то није завршено и да и одлука Предсједништва БиХ говори о томе како се питање вишка муниције може ријешити.
"Сматрам да је најлакше и најбрже проблем вишка муниције рјешавати продајом, чиме би остварили и одређене приходе, те тако могли и помоћи људима који су оштећени", рекао је замјеник министра одбране.
Он је нагласио да се прати ситуација на терену и да су тврдње да је кромпир из Гламоча радиоактиван само гласина.
"Сама чињеница да се ради о отвореним детонацијама и велике количине муниције се уништавају генерално је проблем за људе који се баве пољопривредом", додао је замјеник министра одбране БиХ.
Представник фирме "Аграриа центра", која се бави узгојом поврћа, диња и лубеница, корјенастог и гомољастог поврћа, Иван Дамјановић изјавио је Срни да је велики проблем што Гламоч нема еколошко удружење које би могло проблематизовати питање како уништавања вишка муниције утиче на живот ове локалне заједнице.
Дамјановић истиче да, колико је њему познато, нема званичних истраживања о штетном утицају уништавања муниције на еко-систем у Гламочу, наглашавајући да су застрашујуће детонације које се свакодневно чују у склопу овог процеса.
"Сматрам да би истраживања која би финансирали привредници појединачно била у старту осуђена на пропаст. Што се тиче нас пољопривредних произвођача сигурно је да чињеница да се у Гламочу уништава муниција негативно утиче на маркетинг. То иде чак до тога да конкуренција из других дијелова Бих шири гласине да је наш кромпир радиоактиван", рекао је Дамјановић.
Он је додао да начелник општине Гламоч Небојша Радивојша има пуну подршку већине пољоприврених и привредних произвођача у његовој намјери да рјешава питање штетног дејства које на становништво, али и биљни и животињски свијет ове локалне заједнице има уништавање наоружања.
"Било је раније састанака на ту тему, али знате како је то овдје, различити интереси, економски и политчки довели су до тога да немамо еколошко удружење које би се бавило тим проблемом", додао је Дамјановић.
У Министарству градитељства, обнове, просторног уређења и заштите животне средине Херцегбосанског кантона Срни је незванично речено да им је познат проблем становника Гламоча али да било каквих званичних иницијатива према овој институцији није било.
Начелник општине Гламоч Небојша Радивојша изјавио је раније Срни да ће тражити од новог сазива институција БиХ да буде ријешен проблем уништавања вишкова наоружања и минско-експлозивних средстава у Гламочком пољу, јер су оваква дејства штетна за становништво и општину.
Федерални Институт за агропедологију раније је објавио да је земљиште гдје се уништавају вишкови наоружања и минско-експлозивних средстава контаминирано.
