Одлука Уставног суда БиХ, којом је одбијена апелација Правобранилаштва Републике Српске у вези са књижењем перспективне војне локације "Велики Жеп", заталасала је политичку сцену и узбуркала јавност Републике Српске и БиХ.

Поједини политички лидери, недовољно упућени у догађаје који су пратили такозвану реформу одбране у БиХ, одлуку Уставног суда БиХ желе да искористе за стицање политичких поена, рачунајући на кратко памћење грађана о тим догађајима.

Зато је важно да се подсјетимо неких од тих догађаја и њихових актера, који су пратили одлуке о стварању заједничких оружаних снага у БиХ, одлука које су трасирале пут БиХ према НАТО-у, као и питања начина рјешавања војне имовине.

Изјава лидера СДС-а Вукоте Говедарице да је посљедња одлука Уставног суда БиХ само посљедица рада СНСД-овог кадра у мандату 2006-2010. година је злонамјерна и неистинита, искључује вријеме и догађаје који су томе претходили, а тичу се активности у мандату 2002-2006, када је СНСД био у опозицији на нивоу БиХ, а кадар СДС-а "жарио и палио" у свим тадашњим "реформама".

Одлуком високог представника за БиХ 2003. године формирана је Комисија за реформу одбране са задатком да предложи ту реформу, закључно са законским рјешењима које би усвојила Парламентарна скуштина БиХ. Чинили су је представници ентитетских министара одбране, парламента БиХ /Заједничке комисије за одбрану и безбједност/, Заједничког штаба Оружаних снага /ОС/ БиХ, као и представници различитих међународних организација и амбасада.

САРАЈЕВО - Одлуком Уставног суда БиХ о одбацивању апелације Правобранилаштва Републике Српске о војној имовини на велика врата приступило се отимању територије Републике Српске, упозорила је данас посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић.

"Уставни суд БиХ поново је показао своје право лице и стварне намјере", рекла је Мајкићева Срни.

Она је навела да није изненађујућа одлука о одбијању апелације Правобранилаштва јер су и досадашње одлуке биле против Републике Српске, али је нагласила да је одбијење апелације поднесене против пресуде Суда БиХ којим је наложено да се радио-релејно чвориште као војни објекат у Хан Пијеску укњижи на БиХ, ипак, све затекло и изненадило.

Мајкићева је рекла да је таквом одлуком омогућено да се, мимо свих закона и супротно дејтонском Уставу, сва перспективна имовина која се налази на простору Републике Српске укњижи на БиХ, а не само Велики Жеп.

Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Душанка Мајкић упозорила је данас да је Министарство одбране БиХ на недавно расписаном тендеру за ремонт два хеликоптера изабрало литванску компанију која нема одређене сертификате за тај посао и не може гарантовати њихов сигуран рад након ремонта.

"На трећи тендер за ремонт хеликоптера "МИ", руске производње, пошто су претходна два пропала, јавили су се руска компанија `Хеликоптери Русије` и литванска компанија `Хелисота`, која је више пута учествовала на међународним тендерима дајући лажне информације", рекла је Мајкићева Срни.

Она је истакла да је избором литванске компаније Министарство одбране БиХ потпуно испустило из вида да је за наставак поузданог рада авио-технике руске производње потребно да она буде сервисирана у предузећима која имају сертификат регистрованог произвођача хеликоптера модела "МИ".

Од првог до најновијег тендера за ремонт два хеликоптера Оружаних снага БиХ прошле су три и по године, подсјетила је Мајкићева и навела да је одлуку о ремонту хеликоптера "МИ-8Ти" и "МИ-8МТВ1" Савјет министара БиХ донио на сједници 23. децембра 2015. године.

"Трошкови ремонта процијењени су на 7.480.000 КМ", додала је Мајкићева.

САРАЈЕВО - Министарство одбране БиХ није испоштовало Споразум из 2008. године, који су склопили Савјет министара БиХ и владе Републике Српске и ФБиХ којим се подразумијева продаја вишкова наоружања, муниције, минско-експлозивних средстава и покретне војне имовине, чија је вриједност од 180 до 200 милиона долара.

Наведено је то у образложењу за доношење анекса који је Републичка дирекција за промет наоружања и војне опреме, на основу закључака Владе Републике Српске, недавно доставила Савјету министара БиХ на разматрање и усвајање".

У том документу је предложен и начин за хитно рјешавање овог проблема. "Ако би анекс био прихваћен и продаја кренула од септембра, до краја 2021. године били би остварени приходи од 120 милиона долара.

БиХ би добила 20 милиона, Република Српска и Федерација БиХ (ФБиХ) по 40 милиона, а ремонтни и производни капацитети намјенске индустрије 20 милиона долара“, наведено је у анексу, који је прихватила и Влада ФБиХ.

Члан Заједничке комисије парламента БиХ за одбрану и безбједност у оставци Душанка Мајкић каже да су вишкови давно требало да буду продати, а посебно они који се воде као имовина Војске Републике Српске.

САРАЈЕВО - Иако се сви слажу да је неопходан, закон о спољним пословима БиХ у догледној будућности сасвим сигурно неће бити усвојен, јер у овом тренутку не постоји ни минимум сагласности по том питању.

Израду тог закона, на којем се ради посљедњих петнаестак година, неће убрзати ни чињеница да је БиХ једина земља у Европи која га нема и у којој сва спољна политика функционише на документу "Општи правци и приоритети за проведбу вањске политике", који је Предсједништво БиХ усвојило још 2003. године.

У Министарству спољних послова БиХ недавно су, одговарајући на једно од питања посланика парламента БиХ, рекли да су чврсто опредијељени за усвајање закона о спољним пословима, "чиме би се допринијело функционалном унапређењу извршавања спољнополитичких обавеза БиХ и функционисања самог министарства".

"На томе се ради. Тај закон је приоритет свих министара спољних послова и често то уопште не зависи од њих, већ од укупне политичке ситуације и воље да се то донесе. Већ су вођени неки разговори на ту тему и за крај августа министар је заказао нове", рекли су нам јуче у Министарству спољних послова БиХ.

Иначе, БиХ широм свијета има 44 амбасаде, шест конзулата и шест сталних мисија и том систему је више него потребан закон по којем ће функционисати, а многи су мишљења да је управо непостојање таквог закона разлог за поприличан хаос који влада међу дипломатама БиХ.

НА политичкој сцени у БиХ је актуелан је нови покушај Бошњака да кроз измјене кривичног закона БиХ уведу ригорозне казне за негирање геноцида у Сребреници. Ово је још један у низу покушаја Бошњака да улове капиталца у мутном, али како кажу представници странака из Републике Српске, од тога неће бити ништа.

Према ријечима саговорника "Новости", бошњачки политичари на челу са Бакиром Изетбеговићем и СДА, чим нањуше да су српски политичари разједињени на нивоу БиХ, покушавају да иза њихових леђа провуку закон који би био више него штетан за Српску и Србе.

 Посланик СНСД у Парламенту БиХ Душанка Мајкић каже, за "Новости", да Бошњаци увијек покушавају да искористе српску неслогу и да прогурају некакав случајан закон, а у овом случају су то измјене Кривичног закона које су веома опасне за српски нараод:

- Није реално да овакве измјене добију подршку у Парламенту БиХ, и већ сада се може рећи и да неће добити. Овде је на цијени злоупотреба институција преко којих Бошњаци гледају једино свој интерес, а на штету српског народа. Замислите само шта би било ако би се усвојио овакав закон, онда би се Срби прогонили у БиХ гдје год живе.

Сарајево - Дипломатско-конзуларну мрежу БиХ потреса нови скандал. Амбасадор БиХ у Пакистану Недим Макаревић оптужен је за превару и проневјеру новца за изградњу школе у тој земљи. У МИП-у БиХ потврдили су да их је о томе обавијестила једна адвокатска канцеларија из Пакистана.

О свему су информисали Предсједништво БиХ које се није изјаснило о бламажи бх. дипломате, али и саме БиХ.

Бх. дипломата Недим Макаревић и пакистански шеик Сијед Мудасир Назар Шах били су партнери у послу изградње и опремања школе у пакистанској провинцији Пенџаб. Трошкове су требало да сносе по принципу пола-пола, међутим новац за изградњу који је Макаревић прикупљао на добротворним приредбама, користећи се амбасадорском позицијом, никада није уплатио свом пакистанском партнеру. Умјесто тога пријетио му је, преносе домаћи медији.

"Министарство спољних послова БиХ није било упознато са активностима амбасадора Макаревића на изградњи школског центра у Пакистану. За изградњу нису кориштена средства Министарства, те немамо информације на који начин су прикупљана средстава за његову изградњу, а самим тиме нити информација о евентуалним проневјерама", наведено је у одговору Министарству спољних послова БиХ.

Предсједавајућа Комисије за спољне послове ПС БиХ Душанка Мајкић каже да је кључно питање "шта БиХ има од ове хаотичне и кадровски проблематичне дипломатско-конзуларне представничке мреже".

Бањалука - Министарство одбране БиХ годинама је апсолутни рекордер по потрошњи новца међу институцијама БиХ са годишњим буџетом који достиже близу 300 милиона марака, али његовим челницима то није довољно, па су се пожалили да немају довољно новца да би модернизовали опрему, која је углавном зрела за депонију.

Руководство Министарства одбране припремило је преднацрт програма рада за наредну годину у којем је побројало визије развоја, приоритете и проблеме. Судећи према наводима из тог документа списак проблема је дугачак, а заједнички именилац за већину њих, према наводима Министарства одбране, је недостатак новца да би били ријешени иако добијају тек нешто мање од трећине буџета свих институција БиХ. Иако је постојао приједлог да буде смањен број припадника Оружаних снага БиХ да би остало више новца за модернизацију наоружања и опреме, он је глатко одбачен. Министарство одбране би и више војника и више новца, што се гранични са немогућим.

Расходи Министарства одбране у прошлој години су износили око 260 милиона КМ. Највише новца као и протеклих година дато је за плате и накнаде запослених, којих је на крају године било 10.011.

У преднацрту програма рада Министарства одбране за 2018. је наведено да им за пројекте и стратешке циљеве треба више новца да би их реализовали у потпуности.

- Недостатак новца за инвестиције и даље условљава застој у инфраструктури и опремању. Техничко стање и старосна структура материјално-техничких средстава су незадовољавајући уз недовољна финансијска средства за њихово одржавање или трајно рјешавање статуса. Тежак проблем представља и недостатак новца за израду и реализацију значајних пројеката који ће покренути процес модернизације Оружаних снага БиХ - наведено је у документу.

Предсједништво БиХ задужило је Министарство одбране да убрза активности на књижењу непокретних перспективних војних локација и да о томе обавијести Предсједништво.

Овај закључак, донесен након разматрања извјештаја са састанка Сјевероатланског савјета и представника БиХ 20.јуна у Бриселу, разљутио је СНСД. Њихов посланик у бх. парламенту Душанка Мајкић пита - како је могуће да такву одлуку усвоје сва три члана Предсједништва, те поручује да је став Републике Српске познат – нема књижења имовине док се не донесе закон.

Република Српска годинама се бори да касарне, релејна чворишта, полигони и друге локације перспективне имовине не постану власништво БиХ. Стога, јасан је став - нема књижења војне ни друге имовине без споразума ентитетских влада и Савјета министара, што је основа за даљи поступак, поручује СНСД-ова Душанка Мајкић.

- С обзиром да на том плану нико ништа не ради и с обзиром да се мисли да ће се на силу присилити Правобранилаштво, додуше врши константан притисак на институције Републике Српске, мислим да став власти у Републици Српској такав да нема књижења док се не заврше претходне радње, а то значи закон и споразум. И до тада може да предлаже ко шта хоће. Мени је необично да је такву одлуку, ако је то тако, да је гласао и члан председништва из Републике Српске - истакла је посланик СНСД-а у ПС БиХ Душанка Мајкић.

Комисије за финансије и буџет и за спољну трговину и царине Представничког дома Парламента БиХ јуче су по други одбиле извјештај о раду Савјета министара БиХ за прошлу годину у дијелу који се односи на рад министарстава финансија и трезора и спољне трговине и економских односа.

Извјештај је раније оборила велика већина комисија, због чега ће на сутрашњој сједници Представничког дома Парламента БиХ бити отворено питање функционисања Савјета министара. Извјештај о његовом раду, како ствари стоје, први пут у његовој историји неће добити подршку посланика који су изабрали министре.

Члан Комисије за финансије и буџет Душанка Мајкић из СНСД-а рекла је да о стању у Савјету министара довољно свједочи чињеница да је Представнички дом комисије присилио да два пута расправљају о истој ствари.

- Не може се пронаћи ниједан аргумент да се извјештају да подршка - рекла је Мајкићева.