Паркинзи са аутомобилима и камионима којима располажу Оружане снаге БиХ изгледају више као складишта ауто-отпада, јер су их године старости и лоше одржавање претвориле у кршеве.

БиХ је сиромашна земља која тешко може имати модерну и добро опремљену војску као најбогатије државе, али возни парк Оружаних снага не одговара чињеници да је Министарство одбране БиХ од његовог оснивања убједљиво највећи потрошач буџетског новца у БиХ и годишње располаже у просјеку са више од 250 милиона КМ.

Да се тај новац не улаже тамо гдје треба и да војници уз низ проблема са којима су суочени у свакодневном обављању задатака морају да страхују и за животе током транспорта, показује изглед аутомобила и камиона, који су у већини случајева одавно требало да заврше у старом гвожђу. Поред тога, Оружане снаге не располажу ни довољним бројем возила, који је пројектован у складу са њиховим потребама.

– Тренутна попуњеност Оружаних снага БиХ моторним возилима је испод 70 одсто. Значајан број специјализованих војних моторних возила је из линије некадашњих произвођача ФАП-а и ТАМ-а, који су са производњом престали прије више од 25 година – казали су у Министарству одбране БиХ.

Кроз програм “Опреми и обучи” 1999. године је од тадашње Војске ФБиХ набављен велики број возила за потребе Оружаних снага БиХ, али су она и у то вријеме у просјеку била стара више од двије деценије.

Из Републике Српске стиже нови захтјеви за демилитаризацијом БиХ која би донијела огромне уштеде. 300 милиона марака годишње за БиХ без војске. Примамљиво, али у оваквој држави непроводиво.

Они који на демилитаризацији БиХ инсистирају годинама кажу да у тренутној ситуацији веће промјене по питању оружаних снага нису могуће.

Чланица заједничке комисије за одбрану и безбједност у парламенту БиХ Душанка Мајкић каже да је за све ово вријеме проведено у Представничком дому на разне начине покушавала да прогура причу, прво о демилитаризацији, а касније и о смањену броја припадника ОС БиХ. Ипак, сви покушају су били безуспјешни јер за овако нешто постоји озбиљно противљење политичара из ФБиХ.

"Да би се нешто такво направило потребни су гласови, а ми их немамо довољно. Односно, политичари из ФБиХ не желе да подрже било какав приједлог који има везе са демилитаризацијом или смањењем броја припадника ОС БиХ. Ми смо покушавали разним иницијативама, али безуспјешно", рекла нам је Мајкићева.

Према њеним ријечима, издржавање највећег буџетског корисника, а да притом нема никаквог ефекта од његовог рада, је сулуда ствар којој се одавно морало стати у крај.

"Наравно, то је за сад немогуће, због става који постоји у ФБиХ. Али наш приједлог је да се ОС БиХ реформишу и смање. Нама је довољно највише 3.000 припадника ОС који би квалитетно могли да обављају свој посао, да служе у међународним мисијама и реагују у случајну непогода.

Сарајево - Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић рекао је да неће подржати измјене Закона о акцизама које су усвојене на сједници Управног одбора Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ иако је само неколико мјесеци раније гласао за идентичан приједлог, који је потом пао у Представничком дому Парламента БиХ.

Управни одбор УИО усвојио је нацрт измјена Закона о акцизама којима је предвиђено да акцизе на нафту и нафтне деривате, биогориво и биотечност буду повећане за 15 фенинга по литру. Новац убран од додатних прихода био би искоришћен за изградњу путева и аутопутева. Усвојени нацрт Закона о акцизама и пратећих закона биће упућени на усвајање у Савјет министара БиХ, а уколико добију зелено свјетло, и у Парламент БиХ.

Звиздић је поменута рјешења дочекао на нож иако су идентична онима која су већ усвајана у Савјету министара. Као аргумент за промјену одлуке навео је недовољан ниво транспарентности, истичући да није јасно прописана намјена утрошка новца који ће бити прикупљен од акциза.

Поводом интензивних настојања предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине Дениса Звиздића и његових сарадника да поново издејствују расправу о закону о акцизама у Парламентарној скупштини БиХ, посланик Савеза независних социјалдемократа у Представничком дому Душанка Мајкић поручује странкама које чине већину на бх. нивоу – мораћете да се сами снађете!

Подсјећамо, посланички клуб СНСД-а је 20. априла ове године подржао разматрање измјена и допуна закона о акцизама по хитној процедури, а приликом дефинитивног изјашњавања о овом правном акту, 10. маја, они су се уздржали од гласања. С друге стране, представници СДС-а разишли су се тада са партнерима из СДА и ХДЗ-а, отворено се противећи њиховом плану о расту акциза.

Душанка Мајкић истиче да СНСД неће имати активну улогу у наредном покушају да акцизе на нафту, нафтне деривате и лож уље буду повећане за 15 фенинга по литру.

„Они су власт, нека преузму одговорност, а то што немају потребну већину представља њихов, а не наш проблем. Странке које чине већину на нивоу БиХ, а ми нисмо њен дио, морају да схвате чињеницу да се у политици не могу доносити само одлуке које се допадају грађанима“, каже Мајкићева.

Oна је изразила скепсу према могућности да евентуални други пад закона о акцизама изазове прекомпозицију парламентарне већине на нивоу БиХ, упркос најави лидера ХДЗ-а Драгана Човића, који је такву иницијативу сопствене партије наговијестио још крајем августа.

Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Душанка Мајкић рекла је Срни да је напад ПДП-овог министра иностарних послова БиХ Игора Црнатка у Салцбургу на институције Републике Српске сраман и потпуно неприхватљив и да је изазвао негодовање јавности у Српској, али и гласно одобравање у Федерацији БиХ.

"Српски народ добро зна о каквом је човјеку ријеч и како се то зове - кад неко оде из своје у туђу кућу и говори лоше о својима. Добро је да се то догодило, Црнадак се сам најбоље представио и нема потребе више никога убјеђивати у његове намјере", навела је Мајкићева.

Она истиче да је једино што преостаје много посла да се поправи штета коју Црнадак прави "ходајући по свијету", величајући БиХ и блатећи Српску.

Предсједавјући Предсједништва БиХ Драган Човић у свом наступу пред Генералном скупштином УН, није говорио о НАТО-у. Ипак, како сазнајемо, у платформи за наступ бх. делегације нема ни слова о томе да у БиХ нема консензуса о чланству у том савезу, као што је било написано у прошлогодишњој платформи.

Да ли је платформа усаглашена у Предсједништву БиХ и да ли је у њој прецизирано да у БиХ нема консеннзуса о чланству у НАТО-у, нисмо добили одговор из кабинета српског члана Младена Иванића.

Ко је избацио кључну реченицу из платформе која одсликава стварну ситуацију у БиХ, супротстављене ставове о НАТО-у. По чијем налогу је избрисана, ко је одлучио да у БиХ постоји консензус о приступању НАТО-у, иако је општеприхваћени став у Републици Српској - да прати Србију која је војно неутрална.

У платформи за наступ делегације БиХ на Генералној скупштини УН, 2016. године стоји: "БиХ је сарадњу са НАТО-ом уврстила као један од приоритета спољне политике, док за одлуку о коначном чланству тренутно нема консензуса у земљи".

Посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Душанка Мајкић изјавила је данас да је НАТО бомбардовао Србе и Републику Српску, да се посљедице бомбардовања осиромашеним уранијумом и даље осјећају, те да то одузима право било којој политичкој партији да одлучује о чланству БиХ у НАТО.

Мајкићева сматра да је жалосно што ПДП одговорност за активности на приступању БиХ НАТО-у покушава у цјелости да пребаци на кадрове СНСД-а.

"То раде иако је јавност Републике Српске упозната са експлицитним ставом СНСД-а да одлуку о приступању НАТО-у не може донијети ниједна политичка партија у Српској него само српски народ на референдуму", рекла је Мајкићева Срни.

Коментаришући данашње саопштење ПДП-а, Мајкићева је рекла да се у површним налазима заборављају три кључне чињенице у вези са приступањем БиХ НАТО-у.

САРАЈЕВО - Игор Црнадак, министар иностраних послова БиХ, рекао је да ће се Приједлог закона о иностраним пословима БиХ ускоро ући у парламентарну процедуру.

Објаснио је да је у сриједу информисао Предсједништво БиХ да радна група активно ради на овом закону.

"Активно радимо на Приједлогу закона о иностраним пословима. Вјерујем да ће се он на јесен наћи пред парламентарцима", казао је јуче Црнадак за "Независне".

Подсјећамо да је Драган Човић, предсједавајући Предсједништва БиХ и лидер ХДЗ-а БиХ, најавио да ће задњег дана августа бити састанак којем ће присуствовати чланови Предсједништва БиХ, предсједавајући Савјета министара БиХ и његови замјеници, те министар иностраних послова БиХ, чија ће тема бити поменути закон.

За разлику од Црнатка, већина посланика с којима смо причали не вјерује да ће закон ући у парламентарну процедуру.

Тако Душанка Мајкић, посланик СНСД-а у Представничком дому БиХ и предсједавајућа парламентарне Комисије за иностране послове истиче да су најаве из МИП-а немогуће као, рецимо, када би се представници три народа у БиХ могли договорити о правосуђу.

"Познат је став СДА, који каже да они одређују приоритете иностране политике БиХ, а да су друга два народа тек пуки посматрачи.

То је њихов много пута доказан став. То значи да Срби, а ни Хрвати, чак и Срби који су из Савеза за промјене, не могу прихватити верзију закона о иностраним пословима по којој се за сваки народ не гарантује једнако право у заступању БиХ у дипломатији.

Дакле, ово је само покушај да се јавност забави причом како ће се, ето, на том плану нешто урадити, а политички односи који у земљи владају су никаква гаранција да такав један закон угледа свјетло дана", казала је Мајкићева.

Тврди да, док год је политика "наелектрисана", нема шансе да иједан закон који треба бити компромис између сва три народа буде усвојен.

Сарајево - Посљедице непромишљене кадровске политике Савеза за промјене у институцијама БиХ могли би да осјете и Срби у Хрватској, јер због именовања страначки подобних људи на амбасадорска мјеста, српски кадар готово двије деценије неће имати приступ Амбасади БиХ у Загребу.

Иако је позиција српског народа у Хрватској изузетно тешка већ годинама, очекивало се да ће доласком представника из Републике Српске за амбасадора у тој земљи, одређена питања која муче српску заједницу бити актуелизована. Међутим, посљедњи договори унутар Савеза за промјене о именовању амбасадора у Подгорици и Београду нарушиће принцип ротације, те онемогућити долазак српског представника у амбасаду у Загребу.

Извор "Гласа Српске" из Предсједништва БиХ рекао је да ће ухљебљење ПДП-овог кадра Винка Радовановића на челу амбасаде у Црној Гори нарушити принцип ротације који би требало да се поштује при именовањима амбасадора.

Радовановић би почетком идуће године требало да на позицији амбасадора наслиједи Ђорђа Латиновића, који је такође представник српског народа, чиме се у два узастопна мандата Србин именује за амбасадора БиХ у Црној Гори.

- Амбасадорску позицију Радовановић је договорио са чланом Предсједништва БиХ из Републике Српске Младеном Иванићем. Уосталом Радовановић у Црну Гору иде као у своју земљу, јер је познато да на Црногорском приморју већ годинама има велељепну вилу.

Постављање Радовановића за амбасадора наишло је на негодовања у ПДП-у. Наиме, у овој комбинаторици најнезадовољнији је бивши требињски градоначелник Славко Вучуревић, коме је била обећана амбасадорска функција у Словенији, али је сада то неизвјесно - рекао је наш саговорник из Предсједништва.

Констатује да је именовањем СДС-овог кадра Лазара Миркића за амбасадора БиХ у Београду, који је наслиједио Ранка Шкрбића, такође нарушен принцип ротације јер је послије Србина у Београду требало да буде именован хрватски кадар.

Јавност је упозната да је на посљедњој сједници Представничког дома Парламентране скупштине БиХ, на иницијативу СДС-а, без икаквог доказа и без неопходне процедуре, смијењен посланик СНСД-а Никола Шпирић са мјеста предсједавајућег Заједничке комисије за надзор на радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ.

Ово је први случај у Парламентарној скупштини БиХ од њеног настанка, да посланика, предсједавајућег неког радног тијела, смијени Представнички дом парламента БиХ. Сам чин смјене неприхватљив је из најмање два разлога - то што су представници једног српског клуба иницирали смјену представника другог српског клуба, тешко се може оправдати.

Међутим, то што је иницијатива у потпуности супротна интересима Републике Српске, јер оставља обавјештајни сектор без толико потребне контроле, потпуно је неприхватљиво и недопустиво. Њене посљедице ће се тек осјетити у времену које долази.