Предсједавајућа Комисије за спољне послове Представничког дома ПС БиХ Душанка Мајкић потврдила је за РТРС да Споразум са Руском федерацијом о клириншком дугу још увијек није стигао у парламентарну процедуру, иако је прошао у Савјету министара још прошлог четвртка.

Сједница парламентарне комисије која би о томе требало да одлучује заказана је за 20. април без ове тачке дневног реда.

- У овом моменту тај материјал још није стигао у парламенратну процедуру и ако остане овако може се десити да се и сљедећа сједница Представничког дома одржи а да још увијек не будемо могли дати сагласност, због тога што та тачка није дошла на дневни ред. Дакле, неко је свјесно задржава - рекла је Мајкићева за РТРС.

У БиХ није било терористичких напада у 2016. години, али тероризам и даље представља велику пријетњу и опасност за земљу, посебно због константне радикализације Бошњака, што директно и економски дестабилизује БиХ.

Наведено је то у мапи ризика од тероризма и политичког насиља за 2017. годину, коју су израдили америчка компанија "Аон", водећа у свијету у области процјене глобалног ризика на пословање компанија и осигурања и истраживачка компанија "Рубини глобал економикс", чије је сједиште у Лондону.

Ризик од тероризма и политичког насиља у БиХ пао је са прошлогодишњег високог на средњи ниво, али ове компаније у свом извјештају наглашавају да је проблем и даље веома озбиљан.

- Око 300 држављана БиХ боре се као припадници терористичких група у Ираку и Сирији, а западне владе и даље упозоравају на терористичке пријетње због радикализације Бошњака у БиХ - истакнуто је у извјештају.

Институције БиХ већ двије године су у кризи. Довољно говори податак да су у Савјету министара у прошлој години усвојили само три нова закона. А након више од два мјесеца, напокон би требало да засједа Предсједништво БиХ.

Чланови Предсједништва морају дати свој суд о политичким потезима, који су довели до кризе институција БиХ, поручује предсједавајући Младен Иванић.

Предсједавајући Младен Иванић неће олако прећи преко поступака колеге из Предсједништва Бакира Изетбеговића. Иванић је, каже, спреман да уради свој дио посла да Предсједништво БиХ превазиђе кризу коју је узроковао управо бошњачки члан. Изетбеговић је у Предсједништво, на велика врата, увео паралелизам, инструисао своје амбасадоре, и одлуке у име БиХ доносио у сарајевској Вијећници.

"Не могу прећи преко тога да ми се отвара пошта као да се ништа није десило, не могу прећи преко тога, када се све знало да се у неформалним круговима доносе одлуке у име БиХ. Ја сматрам да су то суштинске ствари.

САРАЈЕВО - Закон о осигурању депозита банака у БиХ доноси низ новина, а једна од најинтересантнијих је да банке више неће моћи вишак новца да шаљу у своје централе ван државе.

У Босни и Херцеговини већина банака је приватизована и власници су углавном банке са страном адресом.

"У БиХ је 97 одсто банкарског сектора приватизовано, а већина банака у БиХ 'вишкове' просљеђује банкама мајкама у Аустрији, Италији и другим земљама. Овим законом то ће им бити онемогућено, јер ће све вишкове морати депоновати у БиХ у Фонд за осигурање депозита који ће бити формиран", рекао је Мирсад Исаковић, посланик СББ-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Осим што је посланик, Исаковић је и финансијски стручњак који истиче да је ово веома важан закон, јер ће додатно заштитити привреднике, али и грађане штедише.

Закон о осигурању депозита у банкама у БиХ један је од пет закона у сету закона о акцизама који ће се у сриједу наћи пред посланицима Представничког дома. Законодавац, Савјет министара БиХ, тврди да је овај закон битна мјера која ће у будућности ублажити потресе у банкарском сектору.

Вјекослав Беванда, министар финансија и трезора БиХ, истиче да је закон усаглашен са ентитетским законима о банкама те да се њиме предвиђа могућност да се послије свих потреса у банкарском сектору може приступити и реконструкцији. Овај закон ће омогућити да привредници, али и штедише, у случају финансијских проблема и "пада" банке, добију велики дио свог новца натраг. Између осталог, у овом закону дефинирани су чланови који одређују услове за кориштење Фонда у који се свакодневно депонују средства банака.

Сарајево - Чланови Предсједништва БиХ потрошили су прошле године из буџетске резерве 939.000 марака, а подржавали су углавном пројекте, вјерске заједнице и удружења.

Подаци из информације о расподјели и коришћењу средстава текуће резерве за прошлу годину показују да је бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић потрошио свих 120.000 КМ које је имао на располагању. Новац је углавном дијелио бошњачким удружењима проистеклим из протеклог рата, а није штедио ни на финансирању антисрпских пројеката, иако касу на нивоу БиХ пуни и РС. На те адресе отишло је више од 53.000 марака.

Он је давао и највеће појединачне износе па никоме није исплатио испод 2.000 КМ, а посебно је био широке руке према Институту за истраживање злочина против човјечности из Сарајева. Тај институт је добио 20.000 КМ за пројекат "Музеј геноцида-геноцид над Бошњацима 1992/1995" у оквиру којег су изнијети фалсификовани подаци о жртвама у протеклом рату, а Србија и Срби оптужени за геноцид у цијелој БиХ.

Стање у Босни и Херцеговини је тако да тренутно нити једна од кључних институција ни Предсједништво БиХ ни Парламентарна скупштина БиХ не функционишу, упозорила је у разговору за Анадолу Агенцијy (АА) Душанка Мајкић, предсједавајућа Комисије за спољње послове Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ.

“И Савјет министара БиХ све више ради у форми телефонских сједница, а не сједница на којима се озбиљно разматрају законски приједлози земље која је на путу ка ЕУ. Нема тога. Када се види да на дневном реду једне сједнице Парламентарне скупштине БиХ има више посланичких приједлога закона него оних који предлаже извршна власт онда се зна у каквом смо стању. По институцијама Босне и Херцеговине готово се не би могло рећи да идемо према ЕУ”, наводи Мајкић.

Парламентарне скупштине БиХ, истиче, у том процесу “нема, односно сасвим је дистанцирана од свега тога”.

“Ми немамо представе докле су власти БиХ дошле када је испуњавање европских обавеза у питању. Лицитирање процентима нама ништа не значи јер то не мора бити тачно. Јер, до сада су много пута речене ствари које нису тачне. Дакле, најбољу ствар је неки дан изнио Ларс-Гуннар Wигемарк, шеф Делегације ЕУ, када је поручио: немојте тако, причате једно нама, а друго причате када се вратите на своја мјеста. То је срамно” сматра Мајкић.

Сарајево - Нерад је обиљежио прошлу годину у Парламенту БиХ, а настављен је и у 2017, јер не само да се сједнице не одржавају редовно већ се на њима углавном расправља о неважним стварима, сагласни су парламентарци и из власти и из опозиције.

Ништа боља ситуација није ни у Предсједништву БиХ, које је ове године одржало једну редовну и једну ванредну сједницу и упало у кризу као и Парламент.

Климава већина од почетка овог сазива Парламента БиХ утицала је на његов нерад, а криза је ескалирала након што је актуелизована ревизија пресуде донесене на основу тужбе БиХ против Србије. Трзавице у владајућој коалицији испливале су на површину још у августу прошле године. Представнички дом је од 1. августа до краја октобра одржао само три сједнице, од чега ниједну у септембру, а Дом народа је у том периоду само једном засједао.

Криза је продубљена у овој години, па је Представнички дом одржао само четири сједнице, иако је према досадашњој пракси требало да их буде шест, односно сваког мјесеца по двије. Дом народа је одржао у овој години само једну сједницу, а нема ни назнака када би нова могла бити заказана.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Душанка Мајкић гостовала је у програму Н1 телевизије гдје је говорила о актуелним питањима и кризи власти у БиХ.

Мајкић је коментаришући актуелну кризу власти у БиХ казала да је главни и одговорни човјек у креирању кризе био Бакир Изетбеговић.

“Изетбеговић који је крунисао ову кризу не разговара ни са ким. Сложено је стање.

Ситуација ће се заоштрити оног момента када се покрене питање расправе у Изборном закону.

То је нова проблематика у којој Изетбеговић и СДА не одустају.

Не може нико никоме бирати политичке представнике. Докле год је Џаферовић предсједавајући Представничког дома, СНСД неће присуствовати“, поручила је.

"Никада до сада стање у овој земљи није било овако. Сви подаци говоре у прилог томе да у земљи која се припрема за ЕУ и којој је стигао упитник са 3.000 питања и коју чекају реформе, ми имамо мртвило.

Предсједништво не функционише, Савјет министара ради али телефонским сједницама. Довољно је погледати како изгледају дневни редови Парламента и схватите да ту нема ниједне озбиљне теме. Ако постоји парламентарна већина, зашто не ради?

Ако не постоји, онда то треба да кажу. Лицемјерје на нивоу власти у БиХ је толико да не жели признати да је у проблемима", казала је Мајкић на почетку гостовања описујући тренутну кризу власти у БиХ.

Додала је када ће се СНСД вратити у посланичке клупе, с обзиром да нису присуствовали претходној.

"СНСД ће се вратити у клупе онда када могнемо разговарати са онима са којима треба да разговарамо. Досад нисмо успјели отворити ниједно питање јер је СДА блокирала све разговоре на ту тему. Погледајте Уставни суд који свима суди по законима БиХ, а Бошњацима суди по законима Југославије који су повољнији за осуђенике".

Мајкић је казала да је њезино, као и право њихових колега, политичко право да се не појави на сједници.

"Наше политичко право је да се не појавимо, као и што је право да одређена питања ставимо на дневни ред.

Сарајево - Савјет министара БиХ скинуо је са дневног реда јучерашње сједнице предложене измјене Закона о акцизама, а представници Републике Српске и ФБиХ упозоравају да је тиме доведен у питање наставак аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ) који је повећање акциза поставио као један од кључних услова за одобравање новца.

Измјене Закона о акцизама и пратећих закона треба да буду усвојене до сутра како би на априлском засједању извршни директори ММФ-а разматрали наставак кредитног аранжмана са БиХ. Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић тврди да измјене Закона о акцизама неће закаснити у погледу аранжмана са ММФ-ом.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић казао је да нису разматрали измјене поменутих закона јер на сједници није био министар финансија и трезора Вјекослав Беванда. Ове тачке су, међутим, у дневни ред сједнице увршћене иако се знало да Беванда неће бити присутан због путовања у Москву на потписивање споразума са Русијом о исплати клириншког дуга.

- Неизвјесно је када ће ово питање доћи на дневни ред. Што се тиче Савеза за промјене, немамо став Владе РС да ли она подржава измјене Закона о акцизама, да ли јој треба новац ММФ-а и наставак и проширење сарадње са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и Свјетском банком. То је за нас релевантно када се будемо одлучивали да ли ћемо гласати за овај закон или не. Став Владе РС је потребан с обзиром на то да би додатних 15 фенинга на цијену горива погодило пољопривредни сектор - рекао је Шаровић.