Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић изјавила је Срни да нема смиривања тензија у оваквој земљи јер увијек постоји дежурни Бошњак који ће подгријати атмосферу да до тога не дође, иако је толико потребно.

Мајкићева је, коментаришући отворено писмо некадашњег поглавара Исламске заједнице у БиХ Мустафе Церића српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику и српском народу у БиХ и Србији, истакла да је писмо упућено у тренутку када у Федерацији БиХ "кува као у прегријаном лонцу" и власт још није формирана.

- О злочинима над Бошњацима током протеклог рата говори Мустафа Церић. За злочине над Србима, народом који је у 20. вијеку доживио највећа страдања, не само да нема емпатију, него га жели приказати на начин који не може бити прихваћен. Ипак, многе чињенице му не иду у прилог - истакла је Мајкићева.

Према њеним ријечима, Церић треба да зна да Република Српска жели истину о свим злочинима у БиХ. Република Српска никада није оспоравала злочине које су починили поједини припадници српског народа. Међутим, мора се сагледати и утврдити пуна истина и о страдању српског народа у протеклом рату. Јер, нису у том рату страдали само Бошњаци - истакла је Мајкићева.

Она је упитала како је страдало више од 30.000 Срба током протеклог рата и додала да Срби морају добити одговор на то питање.

Мајкићева напомиње да је зато Народна скупштина Републике Српске одбацила ранији извјештај Комисије за Сребреницу из 2004. године као пристрасан и усвојен под снажним притиском међународне заједнице и бившег високог представника Педија Ешдауна.

Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић /СНСД/ изјавила је данас за Срну да је очито да су се Бошњаци прерачунали када је ријеч о политичкој кризи у Федерацији БиХ и немогућности примјене изборних резултата у овом ентитету.

"Бошњаци су се, из почетне фазе да онемогуће избор одговарајућег броја Хрвата из ХДЗ-а којим би могли да управаљају, као и конституисање Савјета министара и избор предсједавајућег тог тијела јер долази из странке која није по њиховом укусу, толико прерачунали да сада постоји опасност да цијелу ФБиХ доведу у позицију да више од 416.000 пензионера не могу да добију пензију, да се пољопривредницима не могу исплатити подстицаји и све тако редом зато што није усвојен федерални буџет", каже Мајкићева.

Мајкићева је напоменула да бошњачки политичари неће да ураде оно што су дужни - да конституишу власт послије општих избора.

Према њеним ријечима, то није први пут, али је сада очито да бошњачки политичари за своје понашање немају подршку свих.

У посљедње вријеме у Републици Српској често се поставља питање како то да је Закон о одбрани БиХ, усвојен прије 14 година у Парламенту БиХ, који је превасходно требало да ријеши успостављање Оружаних снага БиХ умјесто дотадашњих ентитетских војски, регулисао и експлицитан став у погледу припадности једном војном савезу, као и обавезу надлежних органа власти БиХ да спроведу све неопходне активности за пријем БиХ у НАТО.

Знамо да је одлука о уласку у НАТО била топ тема у многим земљама. На различитим нивоима власти водиле су се жестоке дебате када су доношене сличне одлуке. БиХ није никада, ни на једном органу власти, покренула стручну расправу на тему шта јој улазак у тај војни савез доноси, колико ће нас све то коштати, какве се све обавезе постављају пред земљу које треба испунити, јесу ли сва три народа у БиХ за чланство у том војном савезу. Све иницијативе на ту тему остајале су без одговора. Како се онда догодило да реформа одбране у БиХ подразумијева и обавезан улазак у НАТО? Зар логика није налагала да се након завршене реформе одбране, некада касније, донесе та одлука, у зависности од политичког става представника три народа који овдје живе?

Члан 84. Закона о одбрани БиХ гласи: Парламентарна скупштина БиХ, Савјет министара, Предсједништво БиХ, те сви субјекти одбране у оквиру властите уставне и законске надлежности, спровешће потребне активности за пријем БиХ у чланство у НАТО-у.

Високи представник Педи Ешдаун, користећи свој коначни ауторитет у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, донио је мјере којима се осигурава имплементација Мировног споразума на простору цијеле БиХ и њених ентитета.

Душанка Мајкић, делегат СНСД-а у Парламенту БиХ, каже да у БиХ стално стоји спреман свилен гајтан који је увијек пријетња и да је само питање тренутка када ће га повући.

"Очигледно је да им треба хаос и немир и да желе да учине све да спријече да се стање у БиХ почне мијењати набоље", рекла је она, и додала да је име Републике Српске неупитно и да га нико не може оспорити.

Додала је да је очигледно да СДА не одговара да се стање смири и да константно праве сукобе како не би дошло до конституисања власти.

"Очигледно да желе да остане ова власт која је њима по мјери и која ће поступати како они желе.

САРАЈЕВО - Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић изјавила је данас Срни да бошњачка политика у БиХ и даље игнорише ставове и интересе институција Републике Српске и српског народа, овај пут када је ријеч о НАТО интеграцијама.

"Поново смо у прилици да се увјеримо да бошњачка политика у БиХ потпуно занемарује интересе Срба као конститутивног народа, што се овог пута манифестује одлуком Комисије за НАТО интеграције БиХ да, упркос противљењу Републике Српске, ажурирани текст нацрта Годишњег националног програма (АНП) 2018-2019. године достави Савјету министара на изјашњавање и усвајање", наглашава Мајкићева.

Када је ријеч о НАТО интеграцијама, истиче она, Република Српска је веома јасно изнијела став да није спремна да иде даље у том правцу, имајући у виду Резолуцију о војној неутралности коју је усвојила Народна скуштина Републике Српске, а која је обавезујућа за све српске представнике.

Делегат у Клубу српског народа у Дому народа парламента БиХ Душанка Мајкић упозорава да не престају покушаји институција БиХ да приграбе нове надлежности које им по закону не припадају, истичући да ниједно тијело, па ни Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ, не може по својим овлаштењима бити изнад МУП-а Републике Српске.

"Министарство унутрашњих послова (МУП) Републике Српске једино има одговорност према Народној скупштини Републике Српске, Влади и предсједнику Српске. Тако ће бити и убудуће", изјавила је Мајкићева Срни.

Она је подсјетила да је за сутра у Сарајеву, на позив Дирекције за координацију полицијских тијела БиХ, предвиђен састанак на којем би, како је најављено, требало да буде потписан споразум о коришћењу радио везе између полицијских агенција у БиХ, што подразумијева увезивање оперативних центара полиција са Дирекцијом.

"Иако је ова намјера Дирекције сакривена иза термина `договор о техничким аспектима`, Република Српска и њен МУП препознали су стварне намјере Дирекције и категорично одбацили не само потписивање оваквог споразума, него и само присуство на овом састанку", наглашава Мајкићева.

САРАЈЕВО - Посланик СНСД-а у претходном сазиву Представничког дома парламента БиХ Душанка Мајкић изјавила је Срни да су Срби једина мета правосуђа БиХ, али и међународног протектора, јер, штитећи Бошњаке за почињене ратне злочине, међународна заједница пере властиту одговорност и улогу у протеклом рату на овим просторима.

Мајкићева је истакла да ослобађајућа пресуда ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу представља јасан знак да нема ништа од расвјетљавања догађаја из протеклог рата у БиХ, нити промјене мита о Сребреници, око које ће и даље постојати значајне разлике и противрјечности.

"Осудити Насера Орића за почињене ратне злочине над Србима 1992. године, био је трачак наде за српски народ да је правда могућа и достижна", истакла је Мајкићева и додала да се не смије изгубити из вида да је међународна заједница пројектовала догађаје, не само оне из претходног рата, већ и жртве и кривце.

Сарајево - Почасни вод Оружаних снага БиХ на манифестацији на Бобовцу код Вареша појавио се упркос забрани министра одбране БиХ Марине Пендеш и мимо сагласности замјеника министра одбране БиХ Бориса Јеринића.

Члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Душанка Мајкић рекла је за “Глас Српске” да “никада као за 25. новембар политичко Сарајево није послало тако снажну поруку чије су ОС БиХ и ко њима командује”.

- Ако се ОС БиХ могу користити за обиљежавање непризнатог празника, који је по вољи само једног народа, ако се та одлука може донијети мимо Предсједништва БиХ као врховног команданта ОС БиХ, ако се одлука може донијети упркос забрани Министарства одбране, односно министра одбране, тиме је политичко Сарајево све рекло.

Србима и Хрватима овакве оружане снаге не требају, посебно ако се то разматра у контексту најављеног наоружавања ФБиХ и могућих злоупотреба ОС које би могле да буду употријебљене супротно интересима друга два народа. Зато је посљедњи тренутак да се заустави неуставно и незаконито дјеловање Бошњака у институцијама БиХ, посебно у Министарству одбране и ОС БиХ - поручила је Мајкићева.

И поред многобројних покушаја јуче нисмо успјели добити министра одбране Марину Пендеш да прокоментарише ово понашање и у Министарству одбране на чијем је челу и у Оружаним снагама БиХ.

 За приватни смјештај војника у служби БиХ из буџета се и даље издваја више од осам милиона марка, јер Министарство одбране ни за десет година није омогућило трајни боравак припадницима Оружаних снага.

Поново су на то у новом извјештају упозорили из Kанцеларије за ревизију институција БиХ, те да је Министарство одбране усвојило план по којем је већ у овој години требало самостално да изнајмљује станове за активне војнике, али и да трошкове смјештаја умањи за око шест милиона марака. Ревизори поручују и да су у више наврата Министартсву одбране предлагали рјешења, али да до данас ниједно није спроведено.

"У 2015. години за ову намјену утрошено је око 8,3 милиона KМ, и у 2016. години око 8,2 милиона KМ. У одговору на упит Kанцеларије за ревизију о подузетим активностима по извршеној ревизији учинка „Смјештај активних војних лица у Министарству одбране БиХ“, Министарство одбране је констатовало да су у пројекат ушли без урађене студије изводљивости, оправданости и исплативости увођења свеобухватног новог концепта смјештаја, тако да су у току реализације започетих активности суочени са низом неусаглашених ставова, те да ће у наредном периоду донијети конкретан закључак о питању наставка ових активности," саопштено је из Kанцеларије за ревизију институција БиХ.

За смјештај војника у БиХ, Министартсво на тај начин потроши скоро пола новца које институције БиХ троше на смјештај запослених у држави и инстранству. Нису ефикасни ни објекти унутар касарни у Рајловцу, Чапљини и Дервенти, које је Министарство још 2013. године покушало да прилагоди војницима. У Министарству одбране БиХ поручују да је ријеч о смјештају 10 хиљада војника и да ће се тај проблем тешко ријешити.