Делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић изјавила је Срни да нема смиривања тензија у оваквој земљи јер увијек постоји дежурни Бошњак који ће подгријати атмосферу да до тога не дође, иако је толико потребно.
Мајкићева је, коментаришући отворено писмо некадашњег поглавара Исламске заједнице у БиХ Мустафе Церића српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику и српском народу у БиХ и Србији, истакла да је писмо упућено у тренутку када у Федерацији БиХ "кува као у прегријаном лонцу" и власт још није формирана.
- О злочинима над Бошњацима током протеклог рата говори Мустафа Церић. За злочине над Србима, народом који је у 20. вијеку доживио највећа страдања, не само да нема емпатију, него га жели приказати на начин који не може бити прихваћен. Ипак, многе чињенице му не иду у прилог - истакла је Мајкићева.
Према њеним ријечима, Церић треба да зна да Република Српска жели истину о свим злочинима у БиХ. Република Српска никада није оспоравала злочине које су починили поједини припадници српског народа. Међутим, мора се сагледати и утврдити пуна истина и о страдању српског народа у протеклом рату. Јер, нису у том рату страдали само Бошњаци - истакла је Мајкићева.
Она је упитала како је страдало више од 30.000 Срба током протеклог рата и додала да Срби морају добити одговор на то питање.
Мајкићева напомиње да је зато Народна скупштина Републике Српске одбацила ранији извјештај Комисије за Сребреницу из 2004. године као пристрасан и усвојен под снажним притиском међународне заједнице и бившег високог представника Педија Ешдауна.
Она је подсјетила да је у току је формирање нове међународне независне комисије, чији је задатак да на објективан начин утврди истину о страдању Срба на подручју сребреничке регије од 1992. до 1995. године, као и у Сарајеву од 1991. до 1995. године.
- Истраживањем пуне истине о овим догађајима дошли бисмо до јачања међусобног повјерења у БиХ, а резултати би били не само значајни за домаћу јавност, већ би били презентовани релевантним домаћим и међународним институцијама - навела је Мајкићева.
Тиме би се, каже она, спријечило свако даље манипулисање судбинама жртава и њихових породица.
- Такође, Срби би добили недвосмислен одговор на питање да ли је сребренички злочин био договорена трагедија са намјером сатанизације српског народа, као што се увелико сумња - каже Мајкићева.
Напомињући да је познато да се теза о геноциду појавила на почетку сукоба у БиХ, она је подвукла да то потврђује изјава некадашњег команданта муслиманских снага у БиХ Сефера Халиловића који је на почетку рата говорио да ће рат бити геноцидан, јер је усмјерен против Бошњака.
- /Ратни муслински лидер/ Алија Изетбеговић је наставио исту причу, када је написао да ће се у Сребреници догодити највећи геноцид послије Другог свјетског рата. Не може се прихватити ово као случајност - рекла је Мајкићева.
Ослобађајућа пресуда Суда БиХ ратном команданту такозване Армије БиХ у Сребреници Насеру Орићу, истакла је она, представљала је потврду да нема ништа од расвјетљавања догађаја из протеклог рата у БиХ, нити промјене мита о Сребреници, око које ће и даље постојати знатне разлике и противрјечности.
- Осудити Насера Орића за почињене ратне злочине над Србима 1992. године био је трачак наде за српски народ, да је правда могућа и достижна. Међутим, ослобађајућа пресуда Орићу била је само нови ударац на право и правду - навела је Мајкићева и додала да су Срби, након протеклог рата, били једина мета правосуђа БиХ.
Штитећи Бошњаке за почињене ратне злочине, констатовала је она, међународна заједница је прала властиту одговорност и улогу у протеклом рату на овим просторима.
- Правосуђе БиХ, не само да није процесуирало Бошњаке за ратне злочине, него је потпуно игнорисало српске жртве, покушавајући да наметне став о српској кривици. И даље чекају на процесуирање злочини над Србима у Сарајеву, подручју Сребренице, у 13 западнокрајишких општина, средњем Подрињу, у Посавини, средњој Босни...За то вријеме, умиру свједоци догађаја и нестају докази - рекла је Мајкићева.
Она је напоменула да су у депоу Секретаријата Хашког трибунала, гдје су чувани, уништени једини материјални докази злочина на сарајевским Маркалама, и то баш у тренутку када је требало да послуже одбрани за обарање тезе о српској кривици.
- Знамо да је генарал Ратко Младић осуђен у Хагу за масакр на пијаци Маркале, иако нема доказа да је Војска Републике Српске испалила те гранате. То су тврдили и Јасуши Акаши и Мајкл Роуз, да нема јасних доказа о томе ко је одговоран за тај напад - рекла је она.
Мајкићева је навела да се исто десило и са уништавањем доказа у Хашком трибуналу о трговини људским органима у "Жутој кући", који нису ишли у корист тужилаштва Трибунала, чиме су Срби избјегли могућност да докажу да су били жртве трговине органима и суровог убијања.
Она је поручила Церићу да сљедећи пут када одлучи да напише писмо Србима има у виду ове чињенице, да одговори на питање како је страдало више од 30.000 Срба током протеклог рата.
- Могао би нам, на примјер, рећи нешто о његовом разговору са Алијом Изетбеговићем из 1994. године, када је као вјерски службеник разговарао са њим о гранатирању Маркала, што се касније и догодило. Сјећа ли се данског официра који је тражио да Бошњаци престану гранатирати властити народ? Много тога Церић зна, а о томе ћути - истакла је она.
Након тих одговора, поручила је Мајкићева, Церић ће имати право да Србима поставља нова питања, држи лекције и даје савјете које му нико није тражио.
Церић, који је предсједник Свјетског бошњачког конгреса, упутио је отворено писмо српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику и српском народу у БиХ и Србији поводом, како је навео, "Додикове пријетње да ће Срби изаћи из БиХ ако Бошњаци наставе да траже промјену атрибута `српски` на имену мањег босанског ентитета".
