БиХ као земља не поставља никакве предуслове за људе који иду у ДКП мрежу (мрежа дипломатско-конзуларних представништава у свијету), тамо може ићи било ко те буквално можете редом с улице узимати људе и слати их за амбасадоре или конзуле. Још је можда и гора ситуација што нико те људе не контролише, санкционира или смјењује за грешке које раде, наглашава Мајкић.

Босна и Херцеговина је врло вјероватно једина земља на свијету која нема закон о спољним пословима, па је овај изузетно важан сегмент политике једне земље увелико препуштан стихији и самовољи појединаца, група и лобија.

За не повјеровати како је бх. спољна политика базирана на документу Предсједништва БиХ из 2003. године названог “Општи правци и приоритети за провођење спољне политике БиХ" која је написана на три странице.

Душанка Мајкић, посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, једна је од оних које већ годинама критикују овакву ситуацију и позива на рјешење.

У оваквој ситуацији, с оваквим односима међу политичарима и народима, у ситуацији да се не можемо договори о празницима илузорно је очекивати договор о једном овакво значајном закону који би требао бити компромис
између три конститутивна народа, каже Мајкић.

Након неколико мјесеци затишја тоеком којег се није много чуло о тематици промјене законског рјешења о Уставном суду БиХ, ове јесени могло би у Парламенту БиХ доћи до актуелизације давно започетог процеса у Републици Српској чији је циљ измјена Закона о Уставном суду БиХ, а кроз коју би био окончан мандат странцима у тој правосудној институцији. Српски политичари у БиХ независно од страначког дреса до сада су показивали јединство када је у питању намјера преуређења Уставног суда БиХ, а странке из Републике Српске око овог су питања имале и начелну подршку хрватских политичких странака.

Посланик СНСД-а у Представничком дому ПС БиХ Душанка Мајкић истиче у изјави за Дневни лист како је ово важна тематика, казавши како постоје бројне ствари које треба уредити када је ријеч о наведеној институцији. ]една од њих је и питање укидања мандата страним судијама које би требало замијенити домаћим кадровима, додавши како се према Уставу након пет година могла донијети другачија одлука односно да се стране судије давно требале замијенити домаћим.

Младен Босић повукао је пријаву за кршење кодекса, коју је раније поднио против мене, јер зна гдје је погријешио. Била сам сигурна да ћу на овом случају, ма како то некима изгледало, истрајати до краја. Та страшна реченица изговорена након пада Закона о акцизама “Додик је готов, неће бити пензија, ха, ха, ха”, није оставила индиферентне многе посланике у бх. парламенту, истиче у интервјуу за “Народне” Душанка Мајкић, посланик СНСД-а у Парламенту БиХ.

– Радовати се што пензионери неће добити своје пензије је морбидно. Од даље борбе на ис-траживању ко је из Клуба СДС-а изговорио ову срамотну реченицу, одустала сам кад сам чула да је кључни свједок тог догађаја Дамир Арнаут, посланик СББ-а, добио пријетње и уцјене од Босића који је покушао да на све могуће начине случај заташка. Босић жели да јавност не сазна ко је од СДС-ових посланика изговорио ту реченицу – објашњава Мајкићева.

Она каже да је њој довољна сатисфакција да је та страшна порука изговорена од стране кључних људи СДС-а и нека им то, како истиче, служи на част.

– Неће проћи много времена да се јавно објелодани ко је то рекао, иако се већ увелико наслућује ко је аутор. Моје извињење неће помоћи Босићу када се сазна ко је аутор – наводи она.

Тврди да пристојност налаже да се човјек извини кад направи грешку и то је учинила.

Додаје да се СДС није никоме извинио, а требало је.

ЧЛАНОВЕ Савјета министара, по свему судећи, снаћи ће управо она судбина коју им је већ предвидео Савез независних социјалдемократа. СНСД одавно не подржава њихов рад, а да су и други њиховог мишљења биће доказано 26. јула кад ће се одржати редовна сједница Парламента БиХ. На њој ће своје гласове за обарање кабинета предсједавајућег Савјета министара Дениса Звиздића, поред СНСД дати и неколико странака из Федерације БиХ, изјавио је за "Новости" председавајући клуба посланика СНСД у Парламенту БиХ Сташа Кошарац.

Незванично, Звиздић је већ изгубио већину у Представничком дому Парламента БиХ, где је направљена већина од 24 посланика, од укупно 42, који би могли да оборе његов кабинет.

Иницијативу за сазивање хитне седнице покренули су и СББ, ДФ, СДП, Независни блок, који чине три некадашња посланика СДА - Садик Ахметовић, Сенад Шепић и Салко Соколовић, и по један посланик А-СДА и БПС, све из Федерације.

Бурно је у Републици Српској одјекнула вијест којом је Уставни суд потпуно одбацио захтјев 30 посланика из Републике Српске за оцјену уставности Закона о проглашењу "1.марта" Даном независности РБиХ и Закона о проглашењу "25.новембра" Даном државности РБиХ.

Српски народ у БиХ овакве одлуке доживљава као неправедне и пристрасне, донесене искључиво вољом бошњачких и судија странаца, у потпуности супротне интересима два конститутивна народа у БиХ.

Ова одлука Уставног суда БиХ доприноси даљем нарушавању међунационалних односа и слабљењу заједничке државе.

О пријави за кршење кодекса који је против посланика СНСД-а у Представничком дому Душанке Мајкић поднио замјеник предсједавајућег овог дома Младен Босић, Заједничка комисија за људска права парламента БиХ ни данас се није изјашњавала.

Саслушан је Славиша Раковић, Босићев савјетник, који је поновио наводе садржане у пријави. Мајкићева је спремна Босићу упутити извињење, но тек када се установи ко је од посланика СДС-а ликовао накн пада акциза. Стога је затражила саслушање посланика СББ-а Дамира Арнаута, чије је ријечи у емисији Аспект и цитирала. Босић каже, за извињење је касно!

Док је Драган Мектић у Бањалуци нападао институције Српске, у Сарајеву су његова дјела, којима се поново надлежности са ентитета преносе на бх. ниво, усвајали чланови Парламентарне комисије за одбрану и безбједност.

Ријеч је о Програму развоја система заштите и спасавања, којим се Цивилна заштита Републике Српске потчињава Министарству безбједности БиХ.

Члан Заједничке комисије за одбрану и безбједност Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић, из СНСД - а, напустила је данас сједницу овог тијела изражавајући незадовољство не само, како каже, површним радом Комисије него, посебно, игнорантским односом извршне власти на нивоу БиХ према законодавној.

Мајкићевој је, како је истакла, посебно засметао начин на који је Комисија требало да разматра Извјештај о раду Савјета министара БиХ за 2016. годину у дијелу надлежности Заједничке комисије за одбрану и безбједност БиХ, али и иницијатива посланика СДП-а Дениса Бећировића у вези са доношењем стратегије националне безбједности у БиХ, коју је Комисија претходно одбацила.

БАЊАЛУКА - Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Душанка Мајкић рекла је данас Срни да усвајање Приједлога правилника о индустријској безбједности у Савјет министара БиХ представља још један примјер да се власт на нивоу БиХ понаша крајње неодговорно и доноси одлуке на штету Републике Српске.

"То је још један доказ како се понашају представници Српске у заједничким институцијама БиХ", навела је Мајкићева и оцијенила да министар безбједности
Драган Мектић, пошто није сигуран гдје му почиње, а гдје завршава надлежност, све проглашава за своју надлежност и не занима га став Српске.

Она је истакла да је члан Закона о заштити тајних података из 2009. године прописао да ће се подзаконским актом Савјета министара БиХ ближе прописати одредбе које се односе на начин издавања индустријске дозволе, процедуре издавања индустријске безбједносне дозволе, садржај и облик упитника и друге ствари које су у вези са том области.

Мајкићева је нагласила да је од 2009. године Република Српска сваки пут учествовала у радним групама које би дефинисале ствари у вези са заштитом података и да је 2013. године израђен приједлог за прецизним дефинисањем индустријске безбједности.

Замjеник председавајућег Председставничког дома БиХ Младен Босић и посланиk СНСД Душанка Мајкић јуче нису укрстили копља поводом оптужби за ликовање да у Републици Српској неће бити плата и пензија.

Босић се "због пута" јуче није појавио на сједници Заједничке комисије за људска права која је требало да разматра његову пријаву против Мајкићеве за кршење кодекса у ПС БиХ, што је она оцјенила да је „чиста лакрдија“.

Подсјећамо, Босић је пријаву поднио након што је Мајкићева у емисији „Аспект“ на РТРС рекла „да је он у ресторану ПС БиХ након пада Закона о акцизама изразио задовољство што су акцизе пале и да због тога неће бити пензија и плата“.

Мајкићева је јуче рекла да је Босић свјестан позиције у коју је сам себе довео и да због тога није био спреман да дође и саслуша све оно што би му се при том рекло.

Приједлог закона којим се тражи повећање коефицијената полицијским службеницима у заједничким институцијама БиХ у супротности је са Реформском агендом којом се БиХ, између осталог, обавезала да неће повећавати плате у јавном сектору, изјавила је Срни посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић.

Поводом вијести да би на дневном реду предстојеће сједнице Фискалног савјета БиХ требало да буде информација о могућем неиспуњавању обавеза из Проширеног аранжмана са ММФ-ом на нивоу заједничких институција БиХ, јер је у парламент упућен Приједлог закон о измјени Закона о платама и накнадама у којем се предлаже повећање коефицијената полицијским службеницима у институцијама БиХ, Мајкићева је оцијенила да то само показује да БиХ наставља у истом смјеру.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић истакла је да је одлука Савјета министара БиХ да утврди измјене Кривичног закона БиХ о негирању геноцида завјера Савјета министара коју, како каже, нико не може одбранити.

"Од времена чувене политике Хариса Силајџића из 2007. године када је Закон о негирању геноцида први пут покушан да се наметне институцијама БиХ и када због српских гласова није прошао, затим другог и трећег покушаја 2012. и 2016, па све до овог најновијег, покушава се урадити нешто што се не може схватити као добра намјера.

Претпостављам да се министри у Савјету минстара нису довољно бавили овим законом, јер да јесу, знали би шта он доноси онима који тек треба да одговарају за учињене или неучињене ратне злочине", рекла је Мајкићева.

Она додаје да ова измјена Кривичног закона третира ширење мржње путем медија, али да се онај, како каже, опаснији дио односи на забрану негирања геноцида.

"То значи да би сви они којима се суди за ратне злочине, а који приликом своје одбране наведу било шта што се може третирата као повреда овог члана закона, били директно санкционисани и остављени без права на одбрану јер би у том случају био санкционисан и њихов адвокат", истакла је Мајкићева.