Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ размотрио је годишњи извјештај Високог судског и тужилачког савјета БиХ за прошлу годину, а током дискусије посланици из Републике Српске изнијели су велики број примједби на лош и неефикасан рад ове и других правосудних институција.

Они су ове институције назвали "каменом спотицања у БиХ", а од чланова ВСТС-а БиХ затражили су оставке.

Предсједник ВСТС-а БиХ Милан Тегелтија презентовао је извјештај и навео да ова институција дјелује у веома тешким економско-политичким условима, уз сталне оптужбе на рад правосуђа у БиХ.

"Правосуђе БиХ не може да буде дежурни кривац за сложено стање у БиХ", рекао је Тегелтија.

Душанка Мајкић (СНСД) истакла је да је ограничење Колегијума на пет минута за дискусију веома мало, и да није довољно за разговор о овом извјештају. Она је указала на проблеме у вези са именовањима на правосудне функције, дицсиплинском одговорношћу носилаца правосудних функција, као и на чињеницу да ВСТС као регулатор и носилац реформе у правосуђу БиХ није испунио тај задатак.

Она каже да је ВСТС пропустио прилику да размотри проблеме у вези са пристрасношћу и ратном прошлошћу судија у Суду БиХ, попут Шабана Максумића који је ослободио ратног злочинца Насера Орића.

Мајкићева је набројала многа стратишта од Сијековца, преко Озрена до Трнова и Сарајева, и других мјеста у Републици Српској и Федерацији БиХ у којима су страдали Срби, а да злочини над њима никада нису процесуирани.

Она је упутила критике и на рачун посланика у парламенту БиХ јер нису успјели да у посљедњих 13 година донесу измјене Закона о ВСТС-у.

Сарајево - Министар безбједности БиХ Драган Мектић, коментаришући синоћ информацију о стању безбједности у БиХ у прошлој години, оцијенио је да је стање безбједности било на задовољавајућем нивоу и да нису забиљежени терористички напади за разлику од 2015. године, када их је било три.

У информацији, чији је подносилац Министарство безбједности БиХ, наведено је да је прошле године поднесено 20 извјештаја против 23 лица и двије допуне извјештаја против два лица због сумње да су починила кривична дјела из области тероризма.

У 2015. години поднесено је 19 извјештаја против 30 лица /29 познатих лица и једно НН лице/ због сумње да су починила кривична дјела тероризма и кривична дјела која се могу довести у везу са тероризмом.

Посланик СНСД-а Душанка Мајкић изнијела је низ примједби на методологију израде ове и сличних информација које долазе из Савјета министара, сматрајући да је ријеч "само о скаламерији", односно пуком збиру извјештаја о раду полицијских агенција у БиХ и МУП-ова Републике Српске и ФБиХ.

"То није коректно. Министарство безбједности на тај начин покушава да буде изнад свих осталих безбједносних институција на свим нивоима власти у БиХ. Они никако да схвате да нису полицијско тијело", поручила је Мајкићева.

Посланици су на данашњој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ обавили расправу о Приједлогу закона о парламентарном надзору.

Овим законом регулише се надзор ПСБиХ над радом свих буџетских и ванбуџетских институција, органа управе и институција са јавним овлашћењима, те надзор над радом лица која управљају дијелом буџетских и ванбуџетских извора средстава профитних или непрофитних организација или тијела, а која су поријеклом из извора БиХ или су донирана без обзира на процентуални износ.

Душанка Мајкић, посланик СНСД-а сматра да би била већа штета усвојити, него не усвојити овај закон.

Она је посебно критиковала амандман да се Предсједништво БиХ, Уставни суд БиХ, Институција омбудсмана за људска пава БиХ и Канцеларију за ревизију институција БиХ надзиру искључиво по питању финансијског пословања.

- Одавно у ПСБиХ није дошао проблематичнији закон. Зашто је Предсједништво БиХ искључено, зар нису завјесе плаћене 30.000 КМ разлог за расправу о томе?

Сарајево - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић рекла је данас у Сарајеву да у БиХ, у којој недостаје новца на свим пољима, нико не зна колико је одобрено и дато донација оружја, муниције и експлозивних средстава.

"То је важна информација када се припрема продаја свих вишкова неперспективне и непотребне војне имовине", рекла је Мајкићева на заједничкој сједници Представничког дома и Дома народа парламента БиХ, на којој су посланици и делегати постављали питања предсједавајућем и министрима у Савјету министара.

Она очекује да ће се Парламентарна скупштина заинтересовати да ово питање буде ријешено како је то предвиђено споразумом који су 2007. године закључили Савет министара и владе Републике Српске и Федерације БиХ /ФБиХ/.

Мајкићева је затражила тачан број и датум свих донесених одлука Предсједништва БиХ о донацијама оружја, муниције и минскоексплозивних средстава у периоду од 2014. године до сада, као и ентитетску припадност по свакој наведеној ставци.

Паркинзи са аутомобилима и камионима којима располажу Оружане снаге БиХ изгледају више као складишта ауто-отпада, јер су их године старости и лоше одржавање претвориле у кршеве.

БиХ је сиромашна земља која тешко може имати модерну и добро опремљену војску као најбогатије државе, али возни парк Оружаних снага не одговара чињеници да је Министарство одбране БиХ од његовог оснивања убједљиво највећи потрошач буџетског новца у БиХ и годишње располаже у просјеку са више од 250 милиона КМ.

Да се тај новац не улаже тамо гдје треба и да војници уз низ проблема са којима су суочени у свакодневном обављању задатака морају да страхују и за животе током транспорта, показује изглед аутомобила и камиона, који су у већини случајева одавно требало да заврше у старом гвожђу. Поред тога, Оружане снаге не располажу ни довољним бројем возила, који је пројектован у складу са њиховим потребама.

– Тренутна попуњеност Оружаних снага БиХ моторним возилима је испод 70 одсто. Значајан број специјализованих војних моторних возила је из линије некадашњих произвођача ФАП-а и ТАМ-а, који су са производњом престали прије више од 25 година – казали су у Министарству одбране БиХ.

Кроз програм “Опреми и обучи” 1999. године је од тадашње Војске ФБиХ набављен велики број возила за потребе Оружаних снага БиХ, али су она и у то вријеме у просјеку била стара више од двије деценије.

Из Републике Српске стиже нови захтјеви за демилитаризацијом БиХ која би донијела огромне уштеде. 300 милиона марака годишње за БиХ без војске. Примамљиво, али у оваквој држави непроводиво.

Они који на демилитаризацији БиХ инсистирају годинама кажу да у тренутној ситуацији веће промјене по питању оружаних снага нису могуће.

Чланица заједничке комисије за одбрану и безбједност у парламенту БиХ Душанка Мајкић каже да је за све ово вријеме проведено у Представничком дому на разне начине покушавала да прогура причу, прво о демилитаризацији, а касније и о смањену броја припадника ОС БиХ. Ипак, сви покушају су били безуспјешни јер за овако нешто постоји озбиљно противљење политичара из ФБиХ.

"Да би се нешто такво направило потребни су гласови, а ми их немамо довољно. Односно, политичари из ФБиХ не желе да подрже било какав приједлог који има везе са демилитаризацијом или смањењем броја припадника ОС БиХ. Ми смо покушавали разним иницијативама, али безуспјешно", рекла нам је Мајкићева.

Према њеним ријечима, издржавање највећег буџетског корисника, а да притом нема никаквог ефекта од његовог рада, је сулуда ствар којој се одавно морало стати у крај.

"Наравно, то је за сад немогуће, због става који постоји у ФБиХ. Али наш приједлог је да се ОС БиХ реформишу и смање. Нама је довољно највише 3.000 припадника ОС који би квалитетно могли да обављају свој посао, да служе у међународним мисијама и реагују у случајну непогода.

Сарајево - Предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић рекао је да неће подржати измјене Закона о акцизама које су усвојене на сједници Управног одбора Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ иако је само неколико мјесеци раније гласао за идентичан приједлог, који је потом пао у Представничком дому Парламента БиХ.

Управни одбор УИО усвојио је нацрт измјена Закона о акцизама којима је предвиђено да акцизе на нафту и нафтне деривате, биогориво и биотечност буду повећане за 15 фенинга по литру. Новац убран од додатних прихода био би искоришћен за изградњу путева и аутопутева. Усвојени нацрт Закона о акцизама и пратећих закона биће упућени на усвајање у Савјет министара БиХ, а уколико добију зелено свјетло, и у Парламент БиХ.

Звиздић је поменута рјешења дочекао на нож иако су идентична онима која су већ усвајана у Савјету министара. Као аргумент за промјену одлуке навео је недовољан ниво транспарентности, истичући да није јасно прописана намјена утрошка новца који ће бити прикупљен од акциза.

Поводом интензивних настојања предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине Дениса Звиздића и његових сарадника да поново издејствују расправу о закону о акцизама у Парламентарној скупштини БиХ, посланик Савеза независних социјалдемократа у Представничком дому Душанка Мајкић поручује странкама које чине већину на бх. нивоу – мораћете да се сами снађете!

Подсјећамо, посланички клуб СНСД-а је 20. априла ове године подржао разматрање измјена и допуна закона о акцизама по хитној процедури, а приликом дефинитивног изјашњавања о овом правном акту, 10. маја, они су се уздржали од гласања. С друге стране, представници СДС-а разишли су се тада са партнерима из СДА и ХДЗ-а, отворено се противећи њиховом плану о расту акциза.

Душанка Мајкић истиче да СНСД неће имати активну улогу у наредном покушају да акцизе на нафту, нафтне деривате и лож уље буду повећане за 15 фенинга по литру.

„Они су власт, нека преузму одговорност, а то што немају потребну већину представља њихов, а не наш проблем. Странке које чине већину на нивоу БиХ, а ми нисмо њен дио, морају да схвате чињеницу да се у политици не могу доносити само одлуке које се допадају грађанима“, каже Мајкићева.

Oна је изразила скепсу према могућности да евентуални други пад закона о акцизама изазове прекомпозицију парламентарне већине на нивоу БиХ, упркос најави лидера ХДЗ-а Драгана Човића, који је такву иницијативу сопствене партије наговијестио још крајем августа.

Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Душанка Мајкић рекла је Срни да је напад ПДП-овог министра иностарних послова БиХ Игора Црнатка у Салцбургу на институције Републике Српске сраман и потпуно неприхватљив и да је изазвао негодовање јавности у Српској, али и гласно одобравање у Федерацији БиХ.

"Српски народ добро зна о каквом је човјеку ријеч и како се то зове - кад неко оде из своје у туђу кућу и говори лоше о својима. Добро је да се то догодило, Црнадак се сам најбоље представио и нема потребе више никога убјеђивати у његове намјере", навела је Мајкићева.

Она истиче да је једино што преостаје много посла да се поправи штета коју Црнадак прави "ходајући по свијету", величајући БиХ и блатећи Српску.

Предсједавјући Предсједништва БиХ Драган Човић у свом наступу пред Генералном скупштином УН, није говорио о НАТО-у. Ипак, како сазнајемо, у платформи за наступ бх. делегације нема ни слова о томе да у БиХ нема консензуса о чланству у том савезу, као што је било написано у прошлогодишњој платформи.

Да ли је платформа усаглашена у Предсједништву БиХ и да ли је у њој прецизирано да у БиХ нема консеннзуса о чланству у НАТО-у, нисмо добили одговор из кабинета српског члана Младена Иванића.

Ко је избацио кључну реченицу из платформе која одсликава стварну ситуацију у БиХ, супротстављене ставове о НАТО-у. По чијем налогу је избрисана, ко је одлучио да у БиХ постоји консензус о приступању НАТО-у, иако је општеприхваћени став у Републици Српској - да прати Србију која је војно неутрална.

У платформи за наступ делегације БиХ на Генералној скупштини УН, 2016. године стоји: "БиХ је сарадњу са НАТО-ом уврстила као један од приоритета спољне политике, док за одлуку о коначном чланству тренутно нема консензуса у земљи".

Посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Душанка Мајкић изјавила је данас да је НАТО бомбардовао Србе и Републику Српску, да се посљедице бомбардовања осиромашеним уранијумом и даље осјећају, те да то одузима право било којој политичкој партији да одлучује о чланству БиХ у НАТО.

Мајкићева сматра да је жалосно што ПДП одговорност за активности на приступању БиХ НАТО-у покушава у цјелости да пребаци на кадрове СНСД-а.

"То раде иако је јавност Републике Српске упозната са експлицитним ставом СНСД-а да одлуку о приступању НАТО-у не може донијети ниједна политичка партија у Српској него само српски народ на референдуму", рекла је Мајкићева Срни.

Коментаришући данашње саопштење ПДП-а, Мајкићева је рекла да се у површним налазима заборављају три кључне чињенице у вези са приступањем БиХ НАТО-у.

САРАЈЕВО - Игор Црнадак, министар иностраних послова БиХ, рекао је да ће се Приједлог закона о иностраним пословима БиХ ускоро ући у парламентарну процедуру.

Објаснио је да је у сриједу информисао Предсједништво БиХ да радна група активно ради на овом закону.

"Активно радимо на Приједлогу закона о иностраним пословима. Вјерујем да ће се он на јесен наћи пред парламентарцима", казао је јуче Црнадак за "Независне".

Подсјећамо да је Драган Човић, предсједавајући Предсједништва БиХ и лидер ХДЗ-а БиХ, најавио да ће задњег дана августа бити састанак којем ће присуствовати чланови Предсједништва БиХ, предсједавајући Савјета министара БиХ и његови замјеници, те министар иностраних послова БиХ, чија ће тема бити поменути закон.

За разлику од Црнатка, већина посланика с којима смо причали не вјерује да ће закон ући у парламентарну процедуру.

Тако Душанка Мајкић, посланик СНСД-а у Представничком дому БиХ и предсједавајућа парламентарне Комисије за иностране послове истиче да су најаве из МИП-а немогуће као, рецимо, када би се представници три народа у БиХ могли договорити о правосуђу.

"Познат је став СДА, који каже да они одређују приоритете иностране политике БиХ, а да су друга два народа тек пуки посматрачи.

То је њихов много пута доказан став. То значи да Срби, а ни Хрвати, чак и Срби који су из Савеза за промјене, не могу прихватити верзију закона о иностраним пословима по којој се за сваки народ не гарантује једнако право у заступању БиХ у дипломатији.

Дакле, ово је само покушај да се јавност забави причом како ће се, ето, на том плану нешто урадити, а политички односи који у земљи владају су никаква гаранција да такав један закон угледа свјетло дана", казала је Мајкићева.

Тврди да, док год је политика "наелектрисана", нема шансе да иједан закон који треба бити компромис између сва три народа буде усвојен.