САРАЈЕВО - Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Душанка Мајкић рекла је да су поједине политичке партије из ФБиХ, предвођене СДП-ом, данима вршиле снажан притисак на усвајање приједлога закона о спречавању прања новца и финансирању терористичких активности и о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ, покушавајући да у брзини обезбиједе оно што им никако по Уставу БиХ не припада.
КАКО КОМЕНТАРИШЕТЕ САОПШТЕЊЕ КОЈЕ ЈЕ ОБЈАВИО КОМИТЕТ СТРУЧЊАКА ЗА ОЦЈЕНУ МЈЕРА ПРОТИВ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊА ТЕРОРИСТИЧКИХ АКТИВНОСТИ /МАНИВАЛ/ ПРИ САВЈЕТУ ЕВРОПЕ КОЈИМ СЕ БиХ СТАВЉА НА ТАКОЗВАНУ "ЦРНУ ЛИСТУ" ЗБОГ НЕУСВАЈАЊА ПРИЈЕДЛОГА ИЗМЈЕНА КРИВИЧНОГ ЗАКОНА И ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ТЕРОРИСТИЧКИХ АКТИВНОСТИ КОЈИ НИСУ УСВОЈЕНИ У ДОМУ НАРОДА ПАРЛАМЕНТА БиХ?
МАЈКИЋ: У БиХ је прије два дана главна вијест била да је Комитет Савјета Европе за надзор борбе против прања новца и финансирања терористичких активности издао упозорење да закони још нису усклађени са стандардима Манивала, што БиХ ставља на црну листу.
Истовремено, бошњачки политичари посредством сарајевских медија су углас повикали да то што БиХ није усвојила Приједлог закона о спречавању прања новца и финансирању терористичких активности и Приједлог закона о измјенама и допунама Кривичног закона БиХ до 31. маја с разлогом ставља земљу на листу са Ираном, Сјеверном Корејом, Етиопијом..., те да су за то искључиви кривци СНСД и ХДЗ.
Поједине политичке партије из ФБиХ, предвођене СДП-ом, данима су прије засједања оба дома Парламентарне скупштине БиХ вршиле снажан притисак на усвајање наведених закона, покушавајући да у брзини обезбиједе оно што им никако по Уставу БиХ не припада.
Умјесто да концентрацију ставе на договор о спорним члановима ових закона, лидер СДП је своју концентрацију ставио на лобирање да Манивал донесе одлуку којом ће се свима у БиХ "ледити крв у жилама" и тиме појачати анимозитет према СНСД и ХДЗ БиХ, као кривцима што у БиХ више не може стизати новац од њених грађана из иностранства.
ШТА ЗАИСТА СТОЈИ ИЗА СВЕГА ТОГА? О ЧЕМУ ЈЕ ТУ РИЈЕЧ?
МАЈКИЋ: Комитет Манивала је свјесно погрешно информисан о стању у области прања новца у БиХ од три члана самоизабране делегације БиХ при том Комитету. Избор ове делегације није потврдио ниједан званични орган, а њихове компетенције у области прања новца су крајње упитне и Република Српска их не признаје.
То значи да упозорење Савјета Европе, које је послано финансијским институцијама и банкама, од којих се тражи појачана контрола над финансијским трансакцијама у БиХ представља куцање на отворена врата, јер се та контрола већ одавно врши. Дакле, потпуни апсурд је стављати на црну листу земљу која у многим сегментима борбе против прања новца има успјешнија рјешења од многих чланица ЕУ, а које се не доводе у питање и не стављају на црну листу.
У прилог тој чињеници говоре и посљедње активности институција Републике Српске у вези са прањем новца у "случају Шарић", при чему је одузето више од 20 милиона КМ.
У БиХ ЈЕ ВЕЋ ПЕТ ГОДИНА СНАЗИ ЗАКОН О СПРЕЧАВАЊУ ПРАЊА НОВЦА И ФИНАНСИРАЊУ ТЕРОРИСТИЧКИХ АКТИВНОСТИ.
МАЈКИЋ: Тачно, али ниједан медиј у ФБиХ није подсјетио на ту чињеницу. Тим законом дата је посебна улога Финансијско-обавјештајном одјељењу Агенције за истраге и заштиту БиХ за надзор над прањем новца.
Такође, бошњачки политичари и федерални медији ниједном нису поменули ни да је цијели банкарски сектор у БиХ под сталним надзором супервизора, ентитетских агенција за банкарство, које у свом саставу имају посебна одјељења за борбу против прања новца и финансирања терористичких активности и које врше супервизију примјене свих закона у БиХ, укључујући и овај.
Влада Републике Српске је уложила изузетан напор да се побољшају одредбе новог Закона о спречавању прања новца и финансирању терористички активности. Послије много проблема и одбијања од Министарства безбједности БиХ, у задњи час усаглашен је велики број амандмана, чиме је закон добио пропусност у Представничком дому и сигурну пролазност на наредној сједници Дома народа.
КАКВА ЈЕ СИТУАЦИЈА У ВЕЗИ СА ПРИЈЕДЛОГОМ ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА КРИВИЧНОГ ЗАКОНА БиХ?
МАЈКИЋ: Стање у погледу тог приједлога је нешто сасвим друго. Апсолутна ароганција надлежног министарства онемогућила је сваки вид демократске расправе, па и онај о неуставности приједлога овог закона. Чланови 11, 12, 13, 14, 18, 21 и 22 одузимају надлежност поступања и процесуирања по Кривичном закону Републике Српске, преносе их на БиХ и у супротности су са уставно-правним системом БиХ и Српске. Они су противни свим захтјевима стручности, а предложена рјешења нису утемељена ниједним међународним документом и стандардом.
Због несмотрености дијела српских посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Приједлог закона о измјенама и допунама Кривичног закона је добио подршку већине. Може се очекивати да ће механизам заштите у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ учинити да овај неуставни приједлог закона не добије подршку српских делегата, чиме ће се сачувати уставне надлежности Републике Српске. /крај/
Разговарала: Татјана ПАРАЂИНА
