Сарајево заковало БиХ

Многи бошњачки политичари мораће напокон да схвате да је буџет заједничких институција плод договора. Буџет је политика претворена у бројеве, па ако се говори о њој, мора постојати сагласност свих актера који чине власт. Дакле, научиће се, и коначно схватити, да око буџета требају договори, а никаква искључивост једне политичке опције, рекла је Душанка Мајкић, посланица СНСД у Представничком дому парламента БиХ. У интрервјуу "Фокусу" Мајкићева је навела да у случају да изостане договор о буџету, неће бити парализе институција како се то чује из појединих кругова.
- Ствари нису страшне онако како изгледају.
Можда то и није тако лоше, нити је то најгора ствар тим прије што остатак прихода по основу прикупљања индиректних пореза одлази ентитетима, односно локалним заједницама. Сви остали добили су вјетар у леђа зато што БиХ није усвојила буџет - рекла је Мајкићева и додала да ће актуелни Савјет министара БиХ по свему судећи остати да ради у техничком мандату још четири године, до наредних општих избора 2014. године.

МАЈКИЋЕВА: Не видим у овом тренутку никакве иницијативе с било које стране. Постоји једино необјашњиви оптимизам који показује ХДЗ БиХ.
Осим тога не видим никакав реалан став да постоји било какав договор на плану формирања савјета министара БиХ. Нарочито ако видимо да СДП као главни представник Бошњака не показује никакв интерес за формирање власти. То свима даје за право да очекују да ће постојећи Савјет министара наставити рад у техничком мандату, до краја овог мандата, односно до наредних општих избора.

МАЈКИЋЕВА: На посљедњој сједници Представничког дома предложила сам закључак у којем се каже да би требало наложити Савјету министара израду плана рационализације трошкова институција БиХ. На основу тога требало би да дођемо до буџета о којем се већ више од годину дана полемише. То је простор који постоји да институције БиХ добију буџет. Међутим ми немамо спремност Бошњака за било какву рационализацију, зато смо ту гдје јесмо. Њихов став је да не постоји ништа изузев оног што они очекују, а то је константан раст буџета БиХ, из године у годину.
Уопште не желе да чују аргументе о рационалности његовог трошења. С обзиром на такав став, као и на то да све земље имају борбу за сваки цент уштеде, сматрамо да нерационално понашање бошњачких политичара не може добити подршку. Ми нећемо прихватити буџет који излази из оквира 2010. године, што је посљедњи буџет који је усаглашен и усвојен. Сада је још већи проблем то што Фискални савјет БиХ не може наћи договор око оквира буџета 2012/2015. године. То наговјешава да улазимо у веома неизвјесне воде по питању буџета у свим наредним годинама.

МАЈКИЋЕВА: Мишљења о томе заиста јесу подијељена, али необично је да када год се говори о престанку финансирања институција БиХ у 2012. години увијек се волшебно појављује замјеник министра финансија БиХ, Фуад Касумовић, тврдећи да ће све стати 1. јануара. БиХ не може имати никакве трошкове изван оних који су дефинисани буџетом за 2010, као посљедњим који је усвојен. Нигдје у важећим законима не пише да земља престаје да се финансира ако буџет не буде донесен.

МАЈКИЋЕВА: Увијек је могуће да високи представник направи нешто чиме ће ситуацију додатно усложнити. Уколико се то деси сигурно је да ће РС имати одговор, нарочито када знамо да Српска ни на један начин није онемогућила било шта институцијама БиХ. Као што се РС унутар властитог буџета понаша рационално, тако исто захтијевамо да се то ради на нивоу БиХ.

МАЈКИЋЕВА: Политика Турске увијек до сада била је на линији јачања централне државе, на уштрб ентитета. То је вјетар у леђа бошњачкој политици.
Зато би у случају формирања таквог парламента, Турска била кључни лидер, регионална сила која би наметала рјешења по властитој мјери. Ту је наш став јасан, како по питајима доласка Турске на Балкан, али и политици те земље у овом региону.
Те идеје не могу добити подршку других народа изузев Бошњака.

Аутор: М. КРЕМЕНОВИЋ