У Сарајеву је ових дана одржан скуп – едукација младих о важности евроатланских интеграција. Одабрана тема: "Зашто НАТО: НАТО је питање мира, стабилности и просперитета".
Потпуно је сигурно да су млади у Сарајеву повјеровали у оно што им је презентовано. Добро би било да им је тада речено да постоји један народ, с обје стране Дрине, који је животом платио и још плаћа њихове "милосрдне и друге анђеле". На самом крају 20 вијека, тај народ је упознао шта значи "просперитет и стабилност" ове војне организације.
О овоме им нису говорили:
- НАТО је бомбардовао Републику Српску 16 дана, а СР Југославију без прекида 78 дана.
- У току бомбардовања убијено је у Српској 152 људи, а у СРЈ 2500 погинулих и 12500 рањених и повријеђених.
- НАТО је обавио 25.000 летова, ангажујући 1150 борбених авиона, лансирајући око 420.000 пројектила укупне масе око 22.000 тона.
- На једну малу земљу ланирали су око 20.000 великих пројектила, међу којима је 1300 крстарећих ракета, 37.000 касетних бомби са 350.000 касетних пројектила.
- Приликом напада на Републику Српску, НАТО је користио муницију пуњену осиромашеним уранијумом. У СРЈ, осиромашеним уранијумом гађано је 113 локација, бачено је 13.000 тона осиромашеног уранијума, а накнадно, Американци су признали сијање 11.000 тона уранијума 235, који се користи као гориво за нуклеарне електране.
- Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада није нашао на мети.
- Уништено је 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.
- Оштећени су аеродроми, болнице, домови здравља, дјечији вртићи, школе, споменици, мостови...
- На удару нису биле само установе, већ и цивили, обични људи, недужни који су гледали како им град гори као буктиња. Убијали су цивиле, војнике, дјецу, жене. Нанијели су нам ненадокнадиву душевну бол и материјалну штету. Према незваничној процјени од око 100 милијарди долара.
- Интервенција НАТО пакта је извршена без одобрења Савјета безбједности, због оптужби да српске снаге безбједности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод био је инцидент у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише споразум из Рамбујеа.
