Елементарно незнање или лицемјерно обмањивање јавности – питање је које постављају посланици СНСД-а у Представничком дому БиХ, након што их је посланица СДС-а, Александра Пандуревић, оптужила да не дозвољавају "враћање надлежности" Републике Српске са нивоа БиХ.

Нови вербални дуел два посланичка клуба услиједио је након што је на посљедњој сједници Представничког дома, гласовима СНСД-а, пропала иницијатива Демократске фронте да се укину Независни одбор ПС БиХ и Одбор за жалбе грађана на рад полицијских службеника у бх. агенцијама.

"Велеиздајници", епитет је којим је Александра Пандуревић "почастила" своје колеге из СНСД-а, након што су гласали против ДФ-овог приједлога за укидање два парламентарна одбора.

- Да је СНСД ово подржао данас би имали двије, како Додик каже, пренијете надлежности мање - рекла је Пандуревићева.

Да Пандуревићева зна или да се бар посавјетовала, схватила би да Независни одбор о којем говори, нема нити може имати било какве ингеренције над полицијом Републике Српске, јасна је Душанка Мајкић (СНСД). Српска, баш као и ФБиХ и сви кантони, имају своје одборе као независна тијела састављена од стручних лица, чији је задатак именовање и опозив директора и замјеника директора полиција или агенција за припадајући ниво власти, подсјећа Мајкићева.

САРАЈЕВО - Опозиција, али и неколико посланика из позиције уложили су преко 30 амандмана на Приједлог буџета институција БиХ за наредну годину.

Тражи се већа транспарентност буџета и његова реализација, упознавање парламента БиХ са средствима која су нереализована и односе се на капиталне пројекте, коришћење грантова чији корисници нису унапријед дефинисани, те да се парламент извјештава о текућим грантовима Министарства цивилних послова.

Група посланика тражила је 21.810.000 КМ више за Министарство одбране за бруто плате и накнаде војницима, официрима и подофицирима, као и увећање од 400.000 марака за енергију и комуналне услуге, а за реконструкцију и инвестицијско одржавање 281.000 марака више.

За Меморијални центар Сребреница - Поточари траже још два милиона, за набавку простора УИО БиХ додатна три милиона, за СИПА додатних 1.750.000 за бруто плате и накнаде, а Граничној полицији 5.250.000, док би Дирекција за координацију полицијских тијела та средства за плате и накнаде увећала за два милиона КМ.

Они сматрају да ниједан појединац нема право на буџетску резерву.

Парламентарна скупштина БиХ треба да се позабави питањем одговорности чланова Централне изборне комисије БиХ, јер је њихово политичко одређивање и политичко мијешање у неке предмете недопустиво, изјавила је за "Независне" Душанка Мајкић, посланик СНСД-а у Представничком дому, наводећи како је то добра идеја и потребна ствар.

Подсјећа да је ЦИК БиХ био институција која је до општих избора 2014. чувала свој кредибилитет, али након тога он је више пута нарушен.

Наиме, посљедњи, благо речено недопустиви ексцес, догодио се у четвртак, на посљедњој сједници ЦИК-а, када је хрватски члан Владо Рогић, незадовољан због тога што предсједник ЦИК-а Ахмед Шантић не жели да проведе поступак "против оних који су прекинули изборе у Стоцу 2. октобра", демонстративно напустио сједницу.

Има оних посланика који истински раде, добро се припремају за расправу, нуде иницијативе, постављају посланичка питања, али и оних који свој рад своде на дизање руке ако су на сједници и који нису ниједном дискутовали, нити су поднијели иницијативу или поставили посланичко питање.

Дискусије, иницијативе и питања у Парламенту БиХ потичу углавном од истих посланика, док су у другој групи они који се током мандата никад или тек понекад огласе из добро плаћене фотеље.

На ту појаву указују и парламентарци и они који прате њихов рад, упозоравајући да се из мандата у мандат срозава улога Парламента и да он ради без идеја и добрих иницијатива.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Душанка Мајкић, која је у клубу оних без чијих дискусија и иницијатива не може протећи ниједно засједање, каже да се рад Парламента из године у годину погоршава и да је нерад евидентан.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић изјавила је Срни да се из године у годину у буџету БиХ повећавају издвајања за правосуђе иако резултати рада ових институција то не оправдавају.

"Предвиђени буџет правосудних институција на нивоу БиХ за 2017. годину износи 40,6 милиона КМ, што је за милион више него у 2016. години", навела је Мајкићева.

Она је прецизирала да је за Суд БиХ намијењено 17,2 милиона КМ, Тужилаштво 13,1 милион, Високи судски и тужилачки савјет /ВСТС/ 4,8 милиона и Уставни суд БиХ 5,5 милиона КМ.

"Према приједлогу буџета БиХ за 2017. годину, за Суд БиХ предвиђено је повећање од четири одсто или 668.000 КМ у односу на ову годину, за Тужилаштво повећање износи два одсто или 218.000, ВСТС два одсто, односно 107.000 и Уставни суд око један одсто или 61.000 КМ", навела је Мајкићева.

Она је поновила да средства која се издвајају за рад наведене четири правосудне институције на нивоу БиХ не одговарају њиховим резултатима, посебно у поређењу са судовима и тужилаштвима у Републици Српској.

Представници Републике Српске предложиће у наредном периоду начин за рјешавање насталих проблема статуса државне имовине која се налази под забраном располагања, како би се створиле законске претпоставке за заштиту својине-територије Републике Српске, закључено је на данашњем састанку надлежних у Бањалуци.

На састанку министра правде Српске Антона Касиповића са представницима Правобранилаштва и Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове закључено је да ће тај приједлог истовремено обезбиједити да Оружане снаге БиХ могу користити перспективну војну имовину на територији Српске у мјери и у временском периоду за које се процијени да је то неопходно, саопштено је из Министарства правде Српске.

Саговорници су изразили став да је овакво рјешење нужно, јер је неопходна правна сигурност - да се поступа на основу закона и једнако у једнаким случајевима.

Са друге стране, рјешавање разматраног проблема нужно је увести у оквире права и тако редуковати његове евентуалне политичке импликације, истиче се у саопштењу.

О томе као и о виновницима одлуке да на НАТО билбордима, који су се током новембра појавили широм БиХ, стоји и амблем Оружаних снага БиХ, замјеник министра одбране Борис Јеринић ништа не зна. Тврди да је и ријеч замјеника пресудна при одлучивању у Министарству одбране, а одмах потом и да министар одбране има ексклузивно право да сам доноси поједине одлуке.

Да ли је замјеник министра одбране БиХ Борис Јеринић уопште реаговао на чињеницу да се у пропаганди НАТО-а користи и лого Оружаних снага. Или Јеринић уопште није реаговао или му је тешко јавности признати да у Министарству одбране игноришу његова питања, као и наша, јер и РТРС кандидовала иста питања, али и након 20 дана нема одговора. Штавише, НАТО кампања је настављена и у окриљу овог министарства.

Скоро мјесец дана широм БиХ постављени су билборди који пропагирају чланство БиХ у НАТО, а ко се у Министарству одбране сагласио да одобри да на њима буде и амблем Оружаних снага БиХ, Јеринић не зна.

Истина, мада је његово обраћање назначено у позиву, јуче Јеринића није било на конференцији за новинаре Министарства одбране поводом 11 година ОС, али је "јединство на путу ка НАТО-у" поново изражено.

Чекао је, каже, на позив РТРС да уложи приговор, мада су НАТО билборди за грађане Републике Српске непријатно подсјећање на август и септембар 1995, године, док је то за Јеринића само кампања.

Јеринић се усудио и да НАТО кампању упореди с рекламном кампањом кока-коле, који је каже за БиХ од исте важности, јер кока-кола нарушава здравље грађана.

Сарајево - Група посланика и делегата у Парламенту БиХ не бира дестинације на које ће путовати о трошку државе и не мари да ли ће она получити било какву корист, а шампиони по броју дестинација и потрошеном новцу у те сврхе су Сенад Шепић, Саша Магазиновић и Нермина Капетановић.

Према подацима Секретаријата Парламента БиХ, на службена путовања парламентараца у периоду од 1. јануара до 31. августа ове године потрошено је више од 140.000 марака.

Посланик у Представничком дому Парламента БиХ Душанка Мајкић каже да руководство парламента често одобрава службена путовања иако је јасно да од њих нема никаквог ефекта.

- Има много путовања за која се не може рећи да су рационална. Неке дестинације службених путовања су такве да више дјелују као добитак на лутрији него као стварна потреба за присуством парламентараца. Руководство Парламента би требало да поведе рачуна о томе, нарочито с аспекта трошкова. Пред крај године увијек се мало више води рачуна о томе јер понестаје новца. Реда неће бити док не буду дефинисани критеријуми за службена путовања - каже Мајкићева.

Пропагандни материјал НАТО-а није баш сад случајно појавио, када Република Српска води правну битку око књижења војне имовине у Хан Пијеску. Да би НАТО активирао МАП (акциони план за приступање овом савезу) за БиХ неопходно је да перспективна војна имовина буде укњижена са Републике Српске на БиХ.

Правна, а и политичка битка, тек предстоји, а можда и нови референдум који заговарају грађани, по питању књижења војне имовине.

САРАЈЕВО - Буџет заједничких институција БиХ као најважнији документ који предлаже Савјет министара БиХ, утврђује Предсједништво, а усваја Парламентарна скупштина, требало би да буде креиран тако да осликава потребе грађана. Умјесто тога, већ годинама доноси се са закашњењем, парламент га усваја по скраћеном или хитном поступку и нема времена за приједлоге и амандмане. Парламентарци су незадовољни таквим односом и најављују жестоку расправу на сједници када буџет дође на дневни ред.

Душанка Мајкић (СНСД) појашњава да се у свим земљама води темељита расправа о буџету, дају приједлози те врше прерасподјеле унутар њега. "То не важи једино за БиХ.

Нама буџет увијек стигне касно и иде у хитну процедуру, а тиме се нама посланицима не оставља могућност да реагујемо.