САРАЈЕВО - У структуралном дијалогу о правосуђу у БиХ неоподно је донијети закон којим ће стриктно бити дефинисан рад Уставног суда БиХ, јер све док у том суду сједи троје судија који су страни држављани, а бирају се из правосудних центара изван БиХ нема говора о било каквом суверенитету БиХ, оцјењују правници и политичари.
Душанка Мајкић, посланик СНСД у Представничком дому парламента БиХ, рекла је да прва ствар коју треба уредити у погледу рада Уставног суда јесте да се донесе закон којим ће се стриктно дефинисати рад те институције. - Мора се тачно одредити надлежност Уставног суда БиХ, као што нема никакве дилеме да странци треба да препусте судијама из ове земље да ту раде. Не смије се дешавати да зато што судије Бошњаци и странци гласају за један начин буду донесене одлуке које су противне интересима друга два народа, што се дешавало. Имали смо прилике да су одлуке тог суда биле противне интересима српског народа. Иако је правосуђе независно, оно не може бити толико независно па да никоме не одговара - рекла је Мајкићева. Она је даље навела да су судије Уставног суда БиХ које су изабране из Народне скупштине РС у много случајева биле веома зачуђене неким одлукама које је тај суд доносио.
- Комплетну материју треба ријешити законом. Истина, то јесте једина правосудна институција у БиХ која је уставна категорија, будући да Суд и Тужилаштво БиХ то нису.
Ипак, чињеница да рад Уставног суда БиХ није дефинисан законом, у најмању руку је необична. Очекујем да ће структурални дијалог о реформи правосуђа дати одговор на питање шта ће бити стварна надлежност Уставног суда БиХ. Такви одговори ће морати бити преточени у закон. Тада ћемо имати Суд који је по мјери свих народа који овдје живе - истакла је Мајкићева.
Тим из Републике Српске у процесу структуралног дијалога који се одвија у сарадњи са Европском комисијом указао је да је потребно законом регулисати поступак пред Уставним судом БиХ и јасније дефинисати његову апелациону надлежност.
Странци који сједе у Уставном суду БиХ су Њемица Констанс Греве, Молдавац Тудор Пантиру и Македонка Маргарита Николовска.
Аутор: Младен Кременовић
Душанка Мајкић, посланик СНСД у Представничком дому парламента БиХ, рекла је да прва ствар коју треба уредити у погледу рада Уставног суда јесте да се донесе закон којим ће се стриктно дефинисати рад те институције. - Мора се тачно одредити надлежност Уставног суда БиХ, као што нема никакве дилеме да странци треба да препусте судијама из ове земље да ту раде. Не смије се дешавати да зато што судије Бошњаци и странци гласају за један начин буду донесене одлуке које су противне интересима друга два народа, што се дешавало. Имали смо прилике да су одлуке тог суда биле противне интересима српског народа. Иако је правосуђе независно, оно не може бити толико независно па да никоме не одговара - рекла је Мајкићева. Она је даље навела да су судије Уставног суда БиХ које су изабране из Народне скупштине РС у много случајева биле веома зачуђене неким одлукама које је тај суд доносио.
- Комплетну материју треба ријешити законом. Истина, то јесте једина правосудна институција у БиХ која је уставна категорија, будући да Суд и Тужилаштво БиХ то нису.
Ипак, чињеница да рад Уставног суда БиХ није дефинисан законом, у најмању руку је необична. Очекујем да ће структурални дијалог о реформи правосуђа дати одговор на питање шта ће бити стварна надлежност Уставног суда БиХ. Такви одговори ће морати бити преточени у закон. Тада ћемо имати Суд који је по мјери свих народа који овдје живе - истакла је Мајкићева.
Тим из Републике Српске у процесу структуралног дијалога који се одвија у сарадњи са Европском комисијом указао је да је потребно законом регулисати поступак пред Уставним судом БиХ и јасније дефинисати његову апелациону надлежност.
Странци који сједе у Уставном суду БиХ су Њемица Констанс Греве, Молдавац Тудор Пантиру и Македонка Маргарита Николовска.
Аутор: Младен Кременовић
