Радио-телевизија БиХ, односно БХРТ, настала је 2003. године, као један од приоритета из Студије изводљивости за Босну и Херцеговину. Као таква, помогнута је значајним донацијама међународне заједнице, нарочито у сегменту преноса и веза, у жељи да што прије БиХ пошаље сигнал у свијет. Осмишљена у ОХР-овој кухињи и претенциозно названа "сервис свих грађана", Јавни РТВ сервис одбројава своје последње дане. Бар у облику и форми како га је креирао заборављени високи представник Волфганг Петрич
Приликом наметања одлуке о формирању Јавног РТВ сервиса наведено је да ће тиме бити омогућени независан медијски простор, информисање у интересу јавности и финансијска самосталност. Данас, када је јавни РТВ сервис, изузимајући РТ РС, у финансијском, руководном и организационом колапсу, јасно је да ниједан од набројаних циљева није постигнут.
Када је БХРТ почињала с радом, Банја Лука и Мостар су били два равноправна центра. Дневник у 19 часова подразумијевао је равноправно учешће Сарајева, Банја Луке и Мостара. Онда је тај концепт напуштен. БХРТ је постала искључиво сарајевска, односно бошњачка, а нимало српска ин хрватска. И поред најкреативнијег и најстручнијег кадра, данас се из Бања Луке не емитује ниједна ТВ емисија, већ само прилози које наручи Сарајево.
И док су посланици и делегати бошњачких партија у парламенту БиХ на све начине покушавали да овај јавни сервис афирмишу као бошњачко-српско-хрватску радио-телевизију, посланици и делегати из Републике Српске већ дуго упозоравају да је уређивачка политика БХРТ-а окрениута против свега што долази из Српске.
Данас је БХРТ веома зависна и представља продужену руку сарајевског политичког јавног мнења. Одржаванје у животу овог "тешког болесника" је једино са чим се слажу бошњачке политичке партије. При томе, сваке године губици су све већи, Суд БиХ директно онемогућава именовање директора, завршни рачун нема ко да потпише, а катастрофална финансијска систуација са губицима већим од 21 милион конвертибилних марака крије неспособност досадашњег менаџмента да доноси сврсисходне и рационалне одлуке.
Од времена када је под притиском ОХР-а формиран, у Јавном сервису нису отклоњени неспоразуми између појединих емитера, а посебно између БХРТ-а и ФТВ-а. Те двије медијске куће годинама пребацују кривицу за лоше стање у властитом дворишту на други сервис. Дуговања Федералне телевизије за услуге које им пружа БХРТ већа су од девет милиона КМ и по свему судећи предстоји дуготрајан судски спор.
Фарса са избором директора ове медијске куће превршила је сваку мјеру пристојности. Последња одлука Суда БиХ о заустављању процедуре избора генералног директора БХРТ-а још је једна потврда јаког утицаја појединих бошњачких политичких кругова на Суд БиХ који фаворизују смијењеног директора Мехмеда Аговића, најодговорнијег за стање у тој медијској кући.
Међутим, није Аговић искључиви кривац за стање у коме се налази БХРТ, јер Јавни РТВ сервис никада није функционисао на здравим основама. Агонија овог јавног емитера траје претјерано дуго да бисмо могли рећи да се ради о пролазном и рјешивом проблему. Јавни сервис у постојећем облику очигледно нема будућност. Нити је оправдао сврху постојања, нити енормна средства која су у њега уложена.
Озбиљна упозорења која су недавно стигла из европске радио-дифузне мреже потврђује да су били у праву они који су тврдили да је питање дана када ће се темељи "сивог дома" урушити. Близу шест милиона марака дуга за сателитско емитовање програма и дуга европској радио-дифузној мрежи су средства којих очигледно нема. И тешко да ће их бити.
БХРТ је основан на изнуђеном увјерењу да јавни медијски простор може функционисати без једнаког третмана сва три конститутивна народа. Годинама се затварају очи пред реалном чињеницом да се Јавни РТВ сервис у Републици Српској доживљава као страно тијело, а никако као кохезиони фактор, о чему неутемељено говоре, како бошњачки политичари тако и службеници ОХР-а.
Колико су Хрвати задовољни услугама јавних емитера, илуструје недавно спроведено истраживање. Оно је, наиме, показало да Хрвати у БиХ највише гледају ХРТ, РТЛ и Нову ТВ. Дакле, телевизијске канале који долазе из сусједне Хрватске. И, наравно, жељно очекују хрватски канал на јавном сервису.
У таквом окружењу стално инсистирање да се ојача улога јавних емитера, прије свега БХРТ-а није реална, колкико и увјерење да ће Срби и Хрвати препознати ту медијску кућу као своју. Зато је излишно говорити о томе да би се ствари ријешиле финансијском консолидацијом, намиривањем огромног губитка из државне или неке друге касе, односно формирањем корпорације коју су све до јуче бошњачки политичари доживљавали као рјешење свих проблема јавног емитера. До јуче, јер је у прошли петак Управни одбор БХРТ-а гласао против Статута корпорације?!
За Републику Српску остаје питање колико ће се ово драматично стање одразити на РТ РС, која је очигледно лидер међу јавним емитерима на подручју БиХ. Не само што је прва ушла у процес дигитализације, већ и зато што има финансијску стабилност, снажан основ за независност и развој. То је у свом писму недавно утврдила и генерални директор европске радио-дифузне мреже Ингрид Делтерне.
И на овом примјеру показује се сва злурадост која долази из Федерације БиХ. Поред неумољивих чињеница о напретку и одмјерених похвала које су стигле из европске радио-дифузне мреже, Бошњаци на све начине настоје да обезвриједе резултате јавног емитера из Републике Српске. Тако је, уосталом, недавно излобирана казна због тестног емитовања дигиталног канала коју је изрекао РАК. Невјероватно! Регулаторна агенција без легитимитета, којом управља Савјет и директор, којима су одавно истекли мандати, усудила се да казни РТРС због напретка. Срамотно и неприхватљиво!
Али, и то је Босна и Херцеговина. На Федералној телевизији отворено лијече фрустрације због напретка Српске, а на "државној телевизији" сваке године стижу поражавајући ревизорски извјештаји и гомилају се губици. За то вријеме РТ РС има стабилну управљачку структуру, финансијску независност, али и дигиталну опрему, без које нема развоја ни будућности. За бољу Српску, наравно.
Независне новине
