Делегати Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, и сви који су присуствовали 47. сједници имали су недавно јединствену прилику да се још једном подсјете на лик и дјело главног тужиоца БиХ Милорада Барашина. Челни човјек БиХ тужилаштва, у оквиру расправе о раду Тужилаштва, "протутњао" је кроз БиХ парламент као брзо воз не остављајући ни трунку сумње у "исправност" оног што он и 37 тужилаца у Тужилаштву БиХ ради. У поводу тог догађаја, који ће се још дуго памтити по количини охолости и бијеса човјека од којег се то најмање очекује, јавност треба да буде упозната до детаља. Барашин је на себи својствен начин демонстрирао моћ доказујући да се демократски принцип о три стуба власти у Босни и Херцеговини схвата на погрешан начин. Посебно ако се има у виду да Суд и Тужилаштво немају своју утемељеност у Дејтонском уставу.
Главни тужилац је, поред осталог изнио познате флоскуле о томе да злочинци, као и криминалци немају национални предзнак, што наравно сви знамо, а онда је показао прави разлог зашто се након вишемјесечног избјегавања коначно појавио у Парламенту БиХ. Оштрицу свог говора усмјерио је на оне који не мисле као он, и који самим тим "врше притисак" на Тужилаштво БиХ и недозвољавају да ова правосудна институција "професионално ради свој посао". Подразумијева се да ти који не мисле као он долазе из Републике Српске и још више се подразумијева да они нису у праву.
Барашин је, наиме врло енергично и врло самозадовољно закључио да Тужилаштво БиХ законито и добро ради и да све држе под својом контролом. Истовремено је позвао делегате у Дому народа Парламента БиХ, прије свих из Републике Српске, да се баве политиком, а он ће злочинцима и криминалцима. Кад би бар тако било, али није.
Према свему што се чуло у Парламенту свако другачије мишљење је проблематично, јер тада вршите притисак на правосуђе и "нападате тужиоца". На другој страни срамна изјава главног тужиоца да су бројне пријаве МУП-а Републике Српске "склепане пријаве, које нису валидне", је сасвим у реду, па чак и у оним приликама када сви виде злочин, осим самог Барашина. Омаловаживши мукотрпан рад институција из РС на прикупљању доказа о злочинима Барашин се ставио у позицију неприкосновеног арбитра, који одлучује о томе ко може бити жртва а ко злочинац.
Главни тужилац тврди да нико не може исхитрено подизати оптужнице без довољно доказа. То би било сасвим у реду за неког ко не зна како ради Тужилаштво БиХ гдје исхитреност траје од 15 до 18 година, какав је случај са бројним злочинима у којима су жртве биле Срби. Гдје су жртве Срби, нема довољно доказа, гдје су жртве други докази се подразумијевају. То се јасно могло прочитати из оног што Барашин није рекао.
Не постоји било какво рационално образложење које оправдава чињеницу да су злочини учињени у Добровољачкој, касарни "Виктор Бубањ, логору "Дретељ", Тарчину и многи други још увијек у фази истраге. Једино образложење може бити нерад и немар главног тужиоца према српским жртвама. Ваљда је коначно дошло вријеме да нешто о томе каже и Високи судски и тужилачки савјет када буде расправљао о Извјештају о раду Тужилаштва БиХ.
Није главни тужилац остао без коментара ни на актуелна дешавања око злочина у Добровољачкој улици, напомињући да је тај предмет "искомпликован због вођења паралелне истраге". Ваљда је тужилаштво Србије требало чекати још десетак година да Барашин добије зелено свјетло из сарајевске централе па да се почне са хапшењем одговорних за тај злочин.
Говор у Парламенту Барашина је мало занио па је наставио популистичку причу о тужилаштву Србије које је покренуло предмет Доброволјачка ради прикупљања политичких поена, односно ради "стварања става према међународној заједници". Тим се он упетљао у политичке процјене оног што ради тужилаштво друге државе.
Тако је Барашин у Дому народа државног парламента био у вишеструкој, сасвим неприличној улози. Са скупштинске говорнице, без имало самокритичности и поштења, надмено и осорно, оцијенио је свој рад "врло успјешним" и поручио делегатима да му до њиховог мишљења уопште није стало. Никада никоме није успјело да од скупштинске говорнице направи пијачну тезгу. И да послије овога, никада више никоме то и неће почи за руком.
Три улоге тужиоца Барашина и све три лоше: био је гласноговорник неких бошњачких политичких странака причајући о томе да нема селективан однос према злочинима, затим је лоше одглумио парламентарца говорећи о надлежностима, да би се на крају мијешао и у рад тужилаштва сусједне земље оптужујући Тужилаштво Србије да скупља политичке поене и подилази међународној заједници. За скупштинском говорницом Барашин је био све што не треба, понајмање главни тужилац БиХ.
Никаква галама нити наводни притисци на Тужилаштво БиХ не могу промијенити мишљење јавности Републике Српске да је ријеч о институцији у рукама оних који желе да формирају једнострану слику о БиХ стварности. Једино на чему Барашин темељито ради то је одлагање кажњавања оних који су починили злочине над Србима. Сви досадашњи свједоци, објављени снимци и бројни други докази, који на евидентан начин указују на злочине над Србима, главни тужилац третира као нешто што се њега не тиче. Зато Република Српска никада неће дозволити да тако инструментализовано Тужилаштво добије свој уставни легитимитет. С Милорадом Барашином на челу.
Глас Српске
