БAЊAЛУКA - Институцијама на нивоу БиХ које су протеклих година енормно трошиле новац пореских обвезника и нису испуњавале препоруке из ревизорских извјештаја буџети за идућу годину могли би да буду мањи и до 20 одсто. Комисија за финансије и буџет Представничког дома Парламента БиХ требало би да на идућој сједници, заказаној за понедјељак, разматра информацију о збирном мишљењу у вези са ревизорским извјештајима институција БиХ за 2010. годину са приједлогом закључака.
Укупно 17 институција на нивоу БиХ је за прошлогодишње пословање добило мишљење са резервом, а њих пет није се изјаснило о евентуалним системским мјерама за поправљање стања, што је Комисија за финансије и буџет захтијевала. О смањењу трошкова и бољем пословању очито не брину Фонд за повратак БиХ, Aгенција за школовање и стручно оспособљавање, Министарство за људска права и избјеглице те Дирекција за цивилно ваздухопловство и Aгенција за лијекове и медицинска средства БиХ, које су се оглушиле о захтјев за достављање мјера за побољшање стања.
Првa замјеница Комисије за финансије и буџет Парламента БиХ Душанка Мајкић сматра да ревизорски извјештаји све више постају сврха сами себи и да не постоји институционални начин санкционисања институција које се понашају мимо контроле.
- Немамо ниједну врсту одговорности, а они који су на било који начин одговорни за неадекватно коришћење јавног новца морају бити санкционисани - рекла је Мајкићева.
Она је нагласила да је Парламент разрадио све механизме, осим оног који би обезбиједио да одговорни људи буду санкционисани за непоштовање процедура. Мајкићева је подсјетила да ранији покушаји смањења буџета нису дали жељени ефекат.
Чланови Комисије за финансије и буџет на идућој сједници ће разматрати и преглед најчешће идентификованих налаза при ревизији финансијског пословања институција БиХ у периоду од 2008. до 2010. године.
Укупно 17 институција на нивоу БиХ је за прошлогодишње пословање добило мишљење са резервом, а њих пет није се изјаснило о евентуалним системским мјерама за поправљање стања, што је Комисија за финансије и буџет захтијевала. О смањењу трошкова и бољем пословању очито не брину Фонд за повратак БиХ, Aгенција за школовање и стручно оспособљавање, Министарство за људска права и избјеглице те Дирекција за цивилно ваздухопловство и Aгенција за лијекове и медицинска средства БиХ, које су се оглушиле о захтјев за достављање мјера за побољшање стања.
Првa замјеница Комисије за финансије и буџет Парламента БиХ Душанка Мајкић сматра да ревизорски извјештаји све више постају сврха сами себи и да не постоји институционални начин санкционисања институција које се понашају мимо контроле.
- Немамо ниједну врсту одговорности, а они који су на било који начин одговорни за неадекватно коришћење јавног новца морају бити санкционисани - рекла је Мајкићева.
Она је нагласила да је Парламент разрадио све механизме, осим оног који би обезбиједио да одговорни људи буду санкционисани за непоштовање процедура. Мајкићева је подсјетила да ранији покушаји смањења буџета нису дали жељени ефекат.
Чланови Комисије за финансије и буџет на идућој сједници ће разматрати и преглед најчешће идентификованих налаза при ревизији финансијског пословања институција БиХ у периоду од 2008. до 2010. године.
Трошкови
Посланица Душанка Мајкић је затражила усвајање закључка по коме би Савjет министара био обавезан да анализира рад свих агенција и направи план рационализације, посебно код оних које су имале низак проценат извршења буџета.
- Међутим, није било већине за тај закључак, што значи да агенције и даље настављају да се понашају расипнички, да се изнајмљују скупи пословни простори и да нико не одговара низашта. Бошњачки представници сматрају да је то насртај на институције БиХ, а ми сматрамо да се овако не може радити и да се мора водити рачуна о томе гдjе се троши новац - каже Мајкићева.
Као примjере наводи Агенцију за концесије БиХ, за коју каже да од оснивања није издала ниједан концесиони налог, као и Агенцију за високо образовање и осигурање квалитета БиХ, чији извjештај није ни разматран “јер агенција није ништа ни урадила”.
Заједничко им је да су обе смjештене у репрезентативне објекте, за које годишње плаћају по 150.000 КМ закупнине. Ту је и Агенција за промоцију страних инвестиција (ФИПА) о којој ће се тек причати, посебно о начину на који троши новац, будући да плаћа страним инвеститорима да би улагали у БиХ. Примjер је и Канцеларија координатора за јавну управу која је имала 22 одсто извршење буџета и која је пренијела нереализованих осам милиона КМ у наредну годину - каже Мајкићева.
Она сматра да се проблемом функционисања државних агенција надлежне институције морају озбиљно позабавити, јер ту и лежи кључ проблема око усвајања буџета.
Институције БиХ прву половину ове године завршиле су са дефицитом од 2,28 милиона марака. Укупни остварени приходи износили су 418.533.477, док су укупни остварени расходи буџета институција износили 420.816.116 КМ.
Највише новца потрошено је за исплату бруто плата и накнада запослених и то више од 258,6 милиона марака, а за путовања 7,21 милион КМ. За текуће одржавање институција потрошено је око 7,3 милиона марака, што је за око 1,5 милиона више у односу на исти период прошле године.
Аутор: Ведрана Кулага, Недељка Бреберина
- Међутим, није било већине за тај закључак, што значи да агенције и даље настављају да се понашају расипнички, да се изнајмљују скупи пословни простори и да нико не одговара низашта. Бошњачки представници сматрају да је то насртај на институције БиХ, а ми сматрамо да се овако не може радити и да се мора водити рачуна о томе гдjе се троши новац - каже Мајкићева.
Као примjере наводи Агенцију за концесије БиХ, за коју каже да од оснивања није издала ниједан концесиони налог, као и Агенцију за високо образовање и осигурање квалитета БиХ, чији извjештај није ни разматран “јер агенција није ништа ни урадила”.
Заједничко им је да су обе смjештене у репрезентативне објекте, за које годишње плаћају по 150.000 КМ закупнине. Ту је и Агенција за промоцију страних инвестиција (ФИПА) о којој ће се тек причати, посебно о начину на који троши новац, будући да плаћа страним инвеститорима да би улагали у БиХ. Примjер је и Канцеларија координатора за јавну управу која је имала 22 одсто извршење буџета и која је пренијела нереализованих осам милиона КМ у наредну годину - каже Мајкићева.
Она сматра да се проблемом функционисања државних агенција надлежне институције морају озбиљно позабавити, јер ту и лежи кључ проблема око усвајања буџета.
Институције БиХ прву половину ове године завршиле су са дефицитом од 2,28 милиона марака. Укупни остварени приходи износили су 418.533.477, док су укупни остварени расходи буџета институција износили 420.816.116 КМ.
Највише новца потрошено је за исплату бруто плата и накнада запослених и то више од 258,6 милиона марака, а за путовања 7,21 милион КМ. За текуће одржавање институција потрошено је око 7,3 милиона марака, што је за око 1,5 милиона више у односу на исти период прошле године.
Аутор: Ведрана Кулага, Недељка Бреберина
