Закон о Тужилаштву БиХ, који је 2003. године наметнуо бивши високи представник Педи Ешдаун, каже да "Тужилаштво БиХ има право и дужност да у оквиру остваривања својих функција, извјештава Предсједништво БиХ, Парламентарну скупштину БиХ као и Савјет министара о свом раду и о примјени закона БиХ".
Није познато да ли су се и на који начин о том раду до сада одређивали Предсједништво БиХ и Савјет министара, али Парламентарна скупшина БиХ сваке године обавља веома живу расправу на ту тему и због безброј примједаба на рад ове институције не прихвата њихове извјештаје о раду. При разматрању посљедњег извјештаја о раду Тужилаштва БиХ за 2012. годину, тражено је обавезно присуство главног тужиоца како не би парламентарци причали сами себи, што је обезбијеђено тек из трећег покушаја. Тиме је јасно показано како се према највишем законодавном органу једне земље односи ова правосудна институција и њен први човјек.
Извјештаји о раду правосудних институција парламенту имају смисла само ако пружају елементе за анализу стања криминалитета и његове основне тенденције те ако могу послужити као основ за законодавне иницијативе, политике процесуирања и стратегије борбе против криминалитета. Тим циљевима би требало да руководи и састављач извјештаја, односно Тужилаштво БиХ.
Нажалост, годинама од Тужилаштва БиХ добијамо сасвим неупотребљиве документе, информације којима је циљ да оставе привид великог рада и огромног значаја. Међутим, статистика коју достављени извјештаји садрже, може се једино успјешно користити за критику њиховог рада и остварених резултата. Укупни резултати рада Тужилаштва БиХ су испод сваког нивоа и изван свих оријентационих норми које користе правосудни системи у Европи.
Да нам неки злурадо не би спочитавали необјективност и пристрасност, најбоље је говорити конкретним подацима који треба да представе јавности рад Тужилаштва БиХ, о којем се тако често говори. Наиме, та институција БиХ је у 2012. години запошљавала 177 запослених, 33 тужиоца и 144 административна радника, са буџетом од око девет милиона КМ. Ове чињенице треба довести у везу са оствареним годишњим резултатима, нарочито ако се упореде резултати три одјељења Тужилаштва БиХ и то: Одјељења за ратне злочине, Одјељења за организовани криминал и Одјељења за општи криминал.
Резултати у области ратних злочина су катастрофални и многима је већ одавно јасно да Тужилаштво БиХ не остварује циљеве Стратегије за процесуирање ратних злочина. А и што би кад та институција ионако никоме не подноси рачуне за свој нерад.
У Одјељењу за ратне злочине ради 60 људи, од чега 17 тужилаца и 43 административна радника. Основни посао тужиоца је истрага и подизање оптужница, па је 17 тужилаца за годину дана подигло свега 24 оптужнице за ратне злочине, што значи да је један тужилац за годину дана подигао нешто више од једне оптужнице.
Чиме се може правдати оваква неефикасност по којој један тужилац годину дана ради само на једном предмету? Ако се томе дода да је 12 оптужених на суду ослобођено, да је шест жалби одбијено као неосноване, јасно је како ради Тужилаштво БиХ. Ако се рад тужилаца у Тужилаштву БиХ упореди са резултатима осталих тужилаштава у БиХ, видјећемо да један тужилац за ратне злочине у Окружном тужилаштву у Бањалуци за годину дана подигне девет оптужница. То је више него шест тужилаца Тужилаштва БиХ.
А то опет значи да тужилац за ратне злочине у окружним и кантоналним тужилаштвима мјесечно ураде више него тужилац у Тужилаштву БиХ за годину дана. А било би логично да Тужилаштво БиХ брже рјешава предмете ратних злочина с обзиром на то да има много бољу логистичку и сваку другу подршку. Међутим, у Тужилаштву БиХ истраге трају годинама, суђења такође по неколико година, нема истрага за најтеже ратне злочине, остварују се најслабији резултати, а троши несразмјерно велики новац. Ако се о томе проговори јавно, ризикујемо да будемо оптужени за рушење правосудних институција БиХ и њихове независности, без обзира на изнесене аргументе, који се не могу побити.
У нади да ћемо снагом аргумената мијењати ствари у друштву у коме живимо, па и у правосуђу ове земље, настављамо са изношењем аргумената. Резултати Одјељења за организовани криминал су испод очекивања и оно не остварује циљеве Стратегије за борбу против корупције и привредног криминала.
Ово одјељење запошљава 40 људи, од чега девет тужилаца и 31 административног радника. Девет тужилачких тимова у 2012. години подигло је укупно 47 оптужница, по пет за годину дана. То је мјесечна норма тужилаца за привредни криминал у окружним и кантоналним тужилаштвима.
Резултати су такође поражавајући: од 188 оптужених особа - са 104 су закључени споразуми о признању кривице (55% оптужених), у односу на 54 оптужена лица суд је донио условну осуду, 23 оптужена лица су ослобођена, а у односу на два лица тужилац је одустао од гоњења у току суђења. Само 88 оптужених од 188 је добило затворску казну (46%). То се не догађа ни у једној озбиљнијој правосудној институцији.
Ако се погледа структура кривичних дјела којим се бави ово одјељење Тужилаштва БиХ, може се закључити да не постоји никаква стратегија борбе против корупције, да нема дјела организованог привредног криминала и да нису заступљена дјела злоупотребе службеног положаја. Истина, може се уочити фокус на кривичним дјелима неовлаштене трговине опојним дрогама, кријумчарење људима, кривотворење новца и недозвољени промет акцизним производима, али недостаје анализа узрока и тенденција ове врсте криминала.
Финансијски ефекти процесуирања кривичних дјела организованог криминала су сасвим симболични. Наиме, одузета имовинска корист од само 1,2 милиона КМ, 33.265 евра и 2.200 куна, довољно говори.
Било би добро да је то сва штета од организованог криминала у овој земљи. А знамо да је истина посве другачија. Коначно, у Одјељењу за општи криминал ради шест тужилаца. По тежини и врсти санкција, то је ниво општинског суда. Необјашњиво је због чега се таквим криминалом уопште бави Тужилаштво и Суд БиХ. Како је могуће да за исту плату раде тужиоци у овом одјелу и одјелима за ратне злочине и организовани криминал? Тих шест тужилаца за годину дана подигло је 117 оптужница за 16 врста кривичних дјела, од којих је највише кривичних дјела недозвољеног кориштења ауторских права (39). То је годишња норма једног тужиоца окружних и кантоналних тужилаца.
Види ли ико овај апсурд?
Нема објашњења зашто на општем криминалу у Тужилаштву БиХ тужилац мјесечно заврши само два предмета. То јесте питање за Тужилаштво БиХ, али не само за њега. То је питање и за самог регулатора, Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС), који би морао стати украј оваквом нераду, самовољи и неодговорности. Све ово показује да на челу правосудних институција немамо компетентне људе и да избор тих људи, формално од стране ВСТС, а стварно од стране међународних центара моћи, показује за кога и у чије име они раде, односно не раде.
Високи судски и тужилачки савјет константно шаље лошу поруку БиХ јавности којом показује да није у стању управљати провосудним системом ове земље, што налаже хитне и ефикасне промјене. Крај структуралног дијалога се још не назире. Крај наметнутих и неуставних институција - Суда и Тужилаштва БиХ и даље чека епилог. Вјерујемо не задуго. Због права и правде за све грађане ове земље које толико дуго чекамо.
(Аутор је Душанка Мајкић, посланик у Представничком дому парламента БиХ)
