Република Српска, као иницијатор и покретач процеса промјена правосудног система БиХ, веома је заинтересована да се тај значајан процес што прије и што успјешније приведе крају.

За ту прилику позвана су многа значајна имена из ове области да се укључе у проналажење најбољих рјешења, а све у циљу да се уочени недостаци у досадашњем раду Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и ВСТС што прије законски отклоне, што представља и саму суштину структуралног дијалога у БиХ.

Није необично да је Република Српска за то највише заинтересована. Најтежа кривична дјела против српског народа још нису процесуирана. Истовремено, одмазда над српским народом огледа се и у висини пресуђених казни, Србима око 1.500 година, Хрватима 156, а Бошњацима само 40. Српски генерал Ђукић добио је казну затвора од 24 године за гранату која је испаљена 1995. године, а за догађај у Тузли из 1992. године још није ни подигнута оптужница. И многи други случајеви.

Својевремено, заједничка иницијатива Медџиде Кресо и СДА за оснивање суда који би обесмислио врховне судове ентитета представљала је дуги низ година главни циљ бошњачке политике. Зато је Република Српска иницирала и много уложила у структурални дијалог, очекујући да ће се на основу снажних аргумената стање у правосуђу БиХ брже мијењати. Међутим, стање је и даље обесхрабрујуће.

Према посљедњим информацијама, Министарство правде БиХ, које има значајну улогу у структуралном дијалогу, сачинило је Нацрт закона о судовима БиХ, према којем се умјесто толико помињаног апелационог суда, Суду БиХ остављају исте надлежности и карактеристике врховног суда, што је изазвало велику пажњу у Српској.

Наиме, представници Републике Српске су били сасвим јасни и аргументовани у својим захтјевима да Суд БиХ може одлучивати само о кривичним дјелима која су дефинисана Кривичним законом БиХ. Такође, јасно је речено да никакав врховни или сличан другостепени суд не може бити подржан. Међутим, овим нацртом Суду БиХ остају надлежности за кривична дјела утврђена законима Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко дистрикта. Као да министар правде БиХ Бариша Чолак није ни присуствовао досадашњим сесијама структуралног дијалога.

Посве је јасно да ће и овај, као и већина закона које креира Министарство правде БиХ, а да се претходно не консултује са надлежним министарством Републике Српске, доживјети крах, јер неће добити сагласност српских представника у институцијама БиХ. Истовремено, то ће поново показати да се демократски принцип о три стуба власти у Босни и Херцеговини још не схвата на прави начин. Посебно ако се има у виду да Суд БиХ нема своје упориште у Дејтонском уставу.

Борбу против тог и таквог правосуђа Република Српска води на различитим фронтовима. Опструкције које покушавају да задрже постојеће стање највећим дијелом иду од оркестриране пробошњачке политике, али и институција правосуђа које не желе промјене ка правичном, ефикасном и независном правосуђу.

У јавности је недавно објављена вијест да је Апелационо одјељење Суда БиХ затражило од Високог судског и тужилачког савјета БиХ да позове на одговорност судију тог суда Бранка Перића, који је од својих колега писмено затржио да на општој сједници суда буду анализирани ставови Апелационог одјељења изнесени у пресуди у предмету "Алија Осмић". Наиме, Апелационо одјељење затражило је од ВСТС да се Перићева јавна критика судија Суда БиХ оцијени као "непримјерена и професионално некоректна", јер "не представља правилан начин комуникације".

У чему је "кривица" судије Перића? Наиме, Апелационо одјељење Суда БиХ је у предмету "Алија Осмић" због физичког и психичког злостављања припадника ХВО првостепену пресуду од 11 година смањило на три године, а умјесто Кривичног закона БиХ, примијењен је кривични закон СФРЈ. Такође, судија Перић се "дрзнуо" да без знања предсједнице Суда БиХ Медџиде Кресо објави ауторски текст у једним дневним новинама, гдје је, ради поређења, навео, поред случаја "Осмић", и случај "Дамјановић", односно различите пресуде по готово истим кривичним дјелима.

Због физичког малтретирања Бошњака у Сарајеву браћа Горан и Зоран Дамјановић осуђени су на 11, односно 10 и по година. Невјероватно, али оба случаја, који показују пристрасност и произвољну примјену права од стране Суда БиХ, у зависности да ли се ради о Србима или Бошњацима, донесена су од истог судије - Азре Милетић.

Судија Бранко Перић позвао је своје колеге на дијалог, на одбрану судске части и правне струке. Вјеровао је да су досадашње објективне критике јавности додирнуле и њихову савјест. За разлику од оних судија који годинама без поговора сједе и ћуте у Суду БиХ, који пристају да буду марионете у рукама предсједнице Суда БиХ, један частан човјек усудио се да сам покуша мијењати "нова правила" Суда БиХ, која се никада и нигдје нису мијењала још од старог Рима. Зар остале судије Суда БиХ нису уочиле многобројне озбиљне проблеме на релацији првостепени и апелациони суд?

Зар се нико од њих није упитао зашто су прошле године по жалбама укинуте све првостепене одлуке које су донесене у Одјелу за ратне злочине Суда БиХ и шта то значи? Зар се баш нико од њих не запита зар је то нормална појава?

И зар није очигледно да је о томе свему, као о прворазредној правној теми, морао одавно бити покренут дијалог између предсједнице Суда, која контролише Апелационо одјељење, и осталих судија?

А то је судија Бранко Перић једино и тражио.

Невјероватно је да чак ниједан судија из Републике Српске, запослен у Суду БиХ, не само што није проговорио у корист струке, него није ни стао у одбрану колеге, судије Бранка Перића. Зашто тако страшно ћуте судије, зашто ћути судија који је и професор Милош Бабић, али и остале судије из Републике Српске? Шта ће одговорити својим студентима ако га о томе буду питали? Јесу ли, можда, привилегије које држи у шаци предсједница Суда БиХ јаче од незахвалне борбе за враћање повјерења грађана ове земље који годинама чекају вријеме у којем ће поново важити да "ићи судији значи ићи правди"? Вријеме које је пред нама ће то сигурно показати.

Аутор је посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ – Душанка Мајкић)
e-max.it: your social media marketing partner