Не постоји држава која омогућује својим грађанима да иду у пензију са навршених 35 година старости, осим Босне и Херцеговине, уколико, наравно, Дом народа Парламента БиХ, на првом септембарском и посљедњем засједању у овом сазиву, усвоји Приједлог измјена Закона о служби у Оружаним снагама БиХ.
Суштина овог законског приједлога је да се обезбједи привилегована старосна пензија за све особе које су се првог јануара ове године налазиле у војној служби а због година старости (35) нису у могућности да продуже уговор и службу у Оружаним снагама БиХ. Уз то, треба да су најмање двије били припадници Армије Републике БиХ, Хрватског вијећа одбране или пак Војске РС.
Приједлог закона је претходно прошао сву скупштинску процедуру, а у првом читању у Дому народа Парламента БиХ је прошао захваљујући гласу Слободана Шарабе и одсуству Младена Иванића. За српско "не" овом законском приједлогу потребна су четири гласа. Три СНСД-ова гласа "против" нису била довољна да оборе овај срамни приједлог.
Наиме, СНСД је у државном Парламенту изашао са јасним ставом о овом питању, који није знак политичког крпљења гласова и трговине са војницима-грађанима, који имају проблем због истека уговора и година старости. Ни овог пута представници СНСД-а нису хтјели градити политички кредит на проблему других, стварајући лажну слику и дајући илузорна обећања.
Играрије са Приједлогом измјена закона о служби у Оружаним снагама само су знак колико су се неки уплашили оног што их чека послије 3. октобра. Зато су и одлучили да се поиграју са људима обећавајући неоствариво, јер Закон о пензијско-инвалидској заштити у Републици Српској не предвиђа могућност одласка у пензију са 35 година живота.
Цијела идеја око "пензионисања младића" је настала у Федерацији БиХ. Два ранија приједлога закона су пропала, а овај трећи приједлог је у парламентарну процедуру упутио Бакир Изетбеговић знајући да ће и њему и његовој странци "у љутој борби" требати сваки глас на идућим изборима.
Дебата на сједници Дома народа о пренатегнутости и пуцању федералног буџета, опасности од увођења нових привилегија при пензионисању, нису помогле. Видјело се да су гласови на сљедећим изборима важнији. Међутим, кључно је питање како то да закон хоће да подрже и неке српске политичке партије? Да ли је то покушај да се на животним проблемима људи гради политички капитал?
Треба знати да за закав изборни маркетинг држава би требала да плати око 30 милиона марака у идуће три године, а послије тог периода ко зна колико. Одакле? Узимајући поново од ентитета. Колико? Е, ту количину милиона још нико није израчунао.
У покушају да пипке социјалне и пензионе политике Републике Српске провуку до државног нивоа кроз жалопојку о статусу војника, прије свега Бошњака, у Федерацији су покушавали да прогурају кроз више незуспјешних покушаја. Хоће ли у томе коначно успјети, то искључиво зависи од тога да ли ће наћи партнере на српској страни. Дакле, већ сад је сасвим извјесно да одлука зависи искључиво од тога да ли ће је подржати Слободан Шараба и Младен Иванић.
Битно је истаћи што су о овом приједлогу закона негативно мишљење дали Савјет министара и Министарство финансија. Битно је што се врло отворено задире у надлежности ентитета и што се доводи у питање фискална одрживост државе.
Ипак, најважније је што се жели обманути јавност тезом да је ријеч о отпуштању војника, а не о чињеници да војницима истичу уговори које су потписали са Министарством одбране.
Из политичких партија у Федерацији БиХ стално се протура теза да је ријеч о једнократном законском рјешењу. Чиста глупост. Једном стечено право остаје трајно право, па тако и једном стечена пензија остаје трајна. Или можда мисле да ће војници примати пензију неколико година, а онда одустати од ње зато што је тако неко замислио.
Свака нормална држава би се бавила стварањем услова за обезбјеђење посла за неколико стотина својих грађана, а не за бесмислени и непримјерени ударац на пензионе фондове и читав финансијски систем земље. Није нереално очекивати да би се пензионисани војници поново запошљавали, али на "црно", јер су у пуној радној снази и била би вишеструка штета такве људе ставити у окриље слабашних пензионих фондова.
У свему овоме, апсолутно се занемарује улога Министарства одбране (СДА), које је, наводно, врло озбиљно пришло читавом процесу збрињавања војника којима су истекли уговори и који су прешли старосну границу. показало се да тај програм звучног назива "перспектива" није донио ниједан одговор на кључна питања радног ангажовања тих лица, зашта одговорност сноси Министарство одбране са министром Селмом Цикотићем на челу.
Усвајање наведеног закона био би знак да се играмо буџетом државе и ентитета, законима ентитета и процедурама стицања права на пензију, али и да не знамо ништа о социјалној политици. Можемо разумијети бахат однос према овом законском приједлогу који долази из Федерације БиХ, јер су тамо социјална давања поодавно прешла границу толерантног и економски одрживог. Али шта је са Шарабом и Иванићем?
У праву је народ када каже; "Не пада снијег да покрије бријег, већ да свака звјерка покаже траг". Тако ће на посљедњој сједници Дома народа сви имати прилику да покажу да ли им је борба за гласове битнија од статуса, овлашћења и интереса Републике Српске. Или ће пак, кројећи себи свечано одијело, Српској скројити просјачку одору.
Глас српске
