Високом представнику међународне заједнице у БиХ, Валентину Инцку, није било довољно то што је Уједињеним нацијама упутио извјештај о стању у БиХ, препун навијачких и спорних ставова о Републици Српској, већ је све то зачинио нападом на сам Дејтонски мировних споразум и то усред Берлина, пред њемачким Бундестагом.

Политичари и аналитичари у Републици Српској огорчени су чињеницом да се на Дејтон обрушио онај, који би по логици ствари требало да га брани свим силама, јер му је тако прописано у мандату. Умјесто тога, Инцко је у Бундестагу рекао да неусвајање буџета открива структуралне слабости Дејтонског споразума. - Као посљедица тога, институције БиХ су од 1. јануара радиле под ограниченом привременом финансијском структуром, што је смањило њихов капацитет и функционалност - оцјена је Инцка.

Оцјењено je да је Инцкова порука из Бундестага директна пријетња Републици Српској.

- Дакле, у БиХ не смије уопште бити дијалога о томе како ће се новац распоређивати. Ако Република Српска не прихвата да се смањују буџети ентитета, дакле примања здравствених радника, пензионера, полиције и свих буџетских корисника, у корист институција БиХ, одмах се пријети Дејтонском споразуму. То се сасвим јасно ишчитава из Инцковог говора.

Дакле, Република Српска по тој логици треба да прихвати све захтјеве Сарајева или нема Дејтона - порука је политичара, који су се запитали каква је онда улога Дејтонског мировног споразума, који је и настао управо како би подржавао баланс и договор.

Душанка Мајкић, посланица у Представничком дому парламента БиХ, рекла је да по ко зна који пут, Инцко критикује Српску због неусвајање буџета, али је истовремено и криви за цјелокупно стање у друштву, иако поуздано зна да су кривци на другој адреси.

- Намјера је високог представника да у његовим говорима у међународним тијелима, каже да је БиХ неуспјешна, као и уставна организација земље, па је стање такво какво јесте. Јасно се види да став, који заступа, представља класично држање стране бошњачким политичарима. То је политика, која тврди да се у БиХ треба успоставити другачији уставни систем, у складу са жељама већинског народа, што је класично антиуставно дјеловање - рекла је Мајкићева.

Она је додала да је крајње непримјерено да један међународни представник тако отворено стаје на страну једне политике у БиХ.

- Инцко би свим силама требало да се труди да задржи макар привидно некакву мјеру, односно политички баланс између страна у БиХ, два ентитета и три народа. Он то, очито, није у стању, па како му се мандат ближи крају, све жешће стаје на страну политике Бошњака - рекла је Мајкићева.

Аутор: Младен Кременовић
e-max.it: your social media marketing partner