Српски делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић упозорила је данас да посљедњи ставови високог представника Валентина Инцка у вези са могућношћу новог активирања бонских овлашћења изазивају зебњу и упозоравају да би БиХ могла ући у нову авантуру из које се не би могла лако извући.
"Политичким представницима Републике Српске познато је колико бошњачке елите и такозване грађанске политичке странке врше годинама притисак на ОХР како би се, не само оживјела бонска овлашћења, него и постигао дугорочан политички циљ тих партија", изјавила је Мајкићева Срни.
Према њеним ријечима, сарајевска елита жели да све оно што нису у стању да постигну у политичким преговорима представника три народа у БиХ, у њихову корист учине високи представник и међународна заједница.
"Међутим, коришћење бонских овлашћења за наметање измјена Изборног закона и наметање закона о забрани негирања геноцида - пут је без повратка", нагласила је Мајкићева и додала да није тешко претпоставити какве би несагледиве посљедице проузроковало сврставање високог представника на страну његових политичких фаворита, а против друга два народа у БиХ.
Она је поручила да измјене Изборног закона у свакој земљи морају бити плод широког консензуса, при чему се истовремено мора тражити договор локалних политичара, а не странаца који заговарају принципе у БиХ који не постоје ни у њиховим земљама.
"Ако је уставни суд Њемачке пресудио да су за гласачки процес мјеродавни једино оловка и папир, како да се то правило оспорава БиХ, земљи у којој влада огромно неповјерење?", упитала је Мајкићева.
Она је навела да су представници међународне заједнице прије општих избора 2018. године са сарајевским политичким партијама и опозицијом у Републици Српској одржали 40 састанака покушавајући "прогурати" електронско гласање као шансу за креирање изборног резултата по њиховој жељи.
"Пошто нису успјели, видимо да од тога нису одустали и да им се амбиције и даље крећу преко наметања одлуке високог представника", каже Мајкићева.
Kада је ријеч о наметању закона о забрани негирања геноцида, ратног злочина и злочина против човјечности, Мајкићева упозорава да би посљедице по БиХ такође биле несагледиве.
"Подсјећам да имплементација одлуке Савјета Европе каже да је негирање геноцида, ратног злочина и злочина против човјечности кривично дјело само у случају да је начин негирања извршен тако да подстиче и позива на насиље према одређеној групи", нагласила је Мајкићева.
ОХР-овим наметањем законског рјешења које предвиђа забрану негирања наведених дјела, према њеним ријечима, Бошњаци желе дисциплиновати Србе присиљавањем "или да прихвате њихову интерпретацију недавне историје или да труну у затворима".
"Да ли то ОХР намјерава забранити Србима да се бране у судским поступцима који нису добили епилог јер адвокати оптужених не би могли бранити оптужене зато што би били санкционисани за негирање геноцида и ратних злочина и злочина против човјечности за вријеме судског процеса?", пита Мајкићева.
Она упозорава да се Срби не би смјели ни у научне сврхе бавити догађајима из претходног рата уколико би нека запажања одступала од налаза Хашког трибунала или других судова.
"Дакле, политичке елите у Републици Српској, адвокати оптужених, али и обични грађани били би под сталним притиском због слободно израженог става о недавним догађајима и тражења одговора на њих", закључила је Мајкићева.
Она је изразила увјерење да активирање бонских овлашћења по жељи једног од три конститутивна народа никако не може помоћи БиХ, а услуге ОХР-а поготово.
"Треба се надати да ће они који то заговарају, па и сам ОХР, имати у виду до чега би нас све ово могло довести", поручила је Мајкићева.
Срна
