БиХ је у самом врху земаља које се са непоштовањем односе према Закону о јавним набавкама, који директно утиче на дјела корупције, изјавила је за Срну посланик СНСД-а у одлазећем сазиву Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић.
Према њеним ријечима, због овога је потребно сагледати који су то проблеми у примјени постојећег закона те да ли и и шта је потребно у њему промијенити.
- Годинама су јавне набавке једна од најзначајнијих примједби Канцеларије за ревизију институција БиХ због неуважавања препоруке ревизије у вези са овим проблемом - подсјетила је Мајкићева.
Истичући да су јавне набавке кључни разлог за сумњу на велики број дјела корупције, Мајкићева је констатовала да би било логично да се надлежне институције БиХ озбиљно позабаве овим питањем.
- Многи кажу да је Закон о јавним набавкама проблематичан и да је потребна његова измјена - рекла је Мајкићева.
Она сматра да би Агенција за јавне набавке БиХ требало да буде носилац и предлагач измјена тог закона у дијеловима који су се показали проблематичним у примјени, мада из ове агенције за сада нема никакве реакције.
Мајкићева је додала да сумњу на проблематичност Закона о јавним набавкама ствара и велики број жалби на јавне набавке које добија Канцеларија за разматрање жалби.
- Дакле, проблематични су Закон о јавним набавкама и то што га институције не поштују - истакла је Мајкићева и нагласила да све док се закон не промијени, он мора да се поштује.
Она је навела да је потребно да овај озбиљан проблем буде размотрен на нивоу институција како би се могло приступити његовом рјешавању.
Према подацима Агенције за јавне набавке, 2.290 уговорних органа регистрованих у информационом систему "Е-набавке" у 2016. години у поступцима јавних набавки склопило је уговоре у износу од скоро 2,4 милијарди КМ.
Уговори о јавним набавкама склапани су путем отвореног поступка, ограниченог поступка, преговарачког поступка, конкурентског захтјева те директног споразума.
Вриједност додијељених уговора у отвореном поступку, који подразумијева да сваки заинтересовани добављач може доставити понуду за јавну набавку, у 2016. години износио је више од 1,5 милијарди КМ.
По вриједности додијељених уговора о јавним набавкама са скоро 174 милиона КМ слиједе они којима је претходио конкурентски захтјев за достављање понуда, а то је поступак у којем уговорни орган упућује захтјев за достаљање понуда за набавку робе, услуга или радова одређеном броју понуђача, при чему тај број не може бити мањи од три.
Путем директног споразума, који омогућава уговорном органу да након испитивања тржишта тражи писмено приједлог цијене или понуду од једног или више понуђача и преговара или прихвата ту цијену, у 2016. години додијељени су уговори вриједности 111 милиона КМ.
Иако је пракса да у новембру Агенција за јавне набавке објави податке за претходну годину, то се још није десило, тако да се посљедњи подаци у вези са јавним набавкама доступни јавности односе на 2016. годину.
На поступке јавних набавки, у 2016. години Канцеларији за жалбе стигле су 2.684 жалбе, што представља 13,04 одсто од укупно 20.581 објављених обавјештења о јавној набавци у тој години.
На проблеме у процедурама јавних набавки годинама у својим извјештајима указује и Канеларија за ревизију институција БиХ.
У недостатку приједлога измјена и допуна Закона о јавним набавкама потеклим из институција власти свој приједлог сачинило је Удружење грађана "Тендер" из Бањалуке.
Њиховим приједлогом предвиђено је да се сви огласи о јавним набавкама објављују на посебном интернет порталу.
"Тендер", између осталог, предлаже и обавезе лица запослених на пословима јавних набавки у циљу спречавања корупције.
Једна од предложених мјера је и смањење накнаде за покретање жалбеног поступка на процес јавних набавки, при чему би најнижа умјесто 500 КМ, колико износи према важећем закону, била спуштена на 200 КМ, а највиша би умјесто садашњих 10.000 КМ износила 5.000 КМ.
За разлику од предложених смањења износа за покретање жалбеног поступка, "Тендер" тражи да казне за уговорне органе буду повећане, па би, према њиховом приједлогу, умјесто садашњих казни у распону од 1.500 до 15.000 КМ износиле од 5.000 до 50.000 КМ.
Срна
