На ово упозоравају поједине институције Српске, чији представници тврде да се потписом, прије свега, на ову декларацију отвара могућност да се српском народу наметне колективна одговорност за ратне злочине, а историја представи лажно.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић сматра да српски представници у институцијама БиХ нису смјели дозволити да предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић потпише у име БиХ ове документе, јер је Српска дала негативно мишљење на поједине дијелове декларација и о томе обавијестила Савјет министара.

– Дали смо негативно мишљење на Декларацију о ратним злочинама јер се у њеном дијелу наводи да свака земља треба признати пресуде међународних и домаћих правосудних институција, чиме би се наметнуло питање колективне одговорности. То може имати веома штетне посљедице по опстанак Републике Српске и нас на овим просторима – изјавио је Којић.

Подсјећа да је само пред Судом БиХ, од 2.000 година затвора за ратне злочине, Србима изречено 1.700 година, те да би признавање појединачих пресуда значило наметање колективне одговорности српском народу и Републици Српској за све те догађаје.

– Такође, то се тиче и пресуда за “геноцид”, како пред Хашким трибуналом, тако и пред домаћим институцијама, што значи да би то отприлике значило и признавање “геноцида”. Зато сматрам да те декларације није требало потписати, јер су Републички центар и Влада Републике Српске дали мишљење да се не слажу са дијеловима Декларације – рекао је Којић.

С друге стране, у кабинету члана Предсједништва БиХ из Републике Српске је речено да до посљедњег дана нису дали сагласност за потписивање текста заједничких декларација земаља учесница Берлинског процеса, све док нису уважене сугестије надлежних институција Српске.

– Напомињемо да су првобитни текстови декларација мијењани све док нису испоштовани захтјеви свих земаља учесница, укључујући и ставове из Републике Српске. Кроз Одлуку Предсједништва БиХ дата је сагласност за потписивање Декларације о несталим, али не и за приступање Оквирном плану за рјешавање питања несталих и сукоба у бившој Југославији. Оквирном плану се не може приступити све док не буде спроведена комплетна процедура у БиХ, у складу са Законом о несталим и уставноправним надлежностима, чиме су у потпуности испоштоване сугестије институција Републике Српске. Такође, напомињемо да је Кабинет члана Предсједништва БиХ из Републике Српске у вези са дефинисањем коначног текста ове декларације, али и осталим текстовима, све вријеме сарађивао и са стручним тимом Србије, која је такође подржала ову Декларацију – навели су у Иванићевом кабинету.

Додају да с обзиром на то да се ради о врло осјетљивој теми свако, па и најмање погрешно тумачење може направиту штету само Републике Српске.

– Површност и злоупотреба чак и најосјетљивијих тема у сврху предизборне кампање прешла је сваку мјеру – навели су у кабинету.

Спорења посланика

Посланик СНСД у парламенту БиХ Душанка Мајкић сматра поражавајућим ако се приликом одлучивања о потписивању декларација у Лондону нису уважиле сугестије институција Републике Српске.

– Поражавајуће је ако су се институције Републике Српске већ изјасниле о томе, а посебно институција коју представља Којић, и да то није уважено. Онда се с разлогом требамо забринути зашто је то потписано – рекла је Мајкићева.

Извор: Блиц