На посљедњој сједници Представничког дома ПС БиХ усвојен је у првом читању Приједлог закона о допунама Изборног закона БиХ, чији су предлагачи посланици СДП-а и СББ-а. Нова парламентарна већина на нивоу БиХ је укључила све странке позиције (изузев ХДЗ-а) и све странке опозиције (изузев СНСД-а) и тако се брзо договорила, иако данима прије тога није могла постићи сагласност ни о једном озбиљнијем питању.
Кључна измјена Изборног закона БиХ односи се на увођење оптичких скенера у изборни процес, резултати избора ће се евидентирати на основу извода из оптичких скенера, ЦИК БиХ прописује процедуру која омогућава да одређени бирачки одбор или више њих може, уз скенирање, обавити и ручно бројање. Међутим, ако би резултати ручног бројања и скенирања били различити, ЦИК би вршио поновно пребројавање у главном центру за бројање. Законом се, поред осталог, уводи биометријско очитавање отиска прста као начин идентификације гласача, те покривање видео-надзором сваког бирачког мјеста у којем се одвија процес гласања. Све је то увертира за потпуно електронско гласање у БиХ.
Ипак, начин на који се приступило доношењу овог закона у Представничком дому ПС БиХ, хитан поступак за овако сложено законско рјешење и невјешта образложења предлагача могу се сматрати крајње упитним. Иако процес лобирања за овај пројекат траје дуже од пет година, оно што је потпуно јасно је да се константно повећавао број излобираних политичких партија, као што је било евидентно да постоји много недоречености и дилема да ли ће увођење нових технологија у изборни процес због смањења крађа изборних гласова омогућити још опаснију крађу - креирање изборног резултата једних у корист других. Зато је најбоље сагледати како то раде друге земље са стабилном демократијом.
У свим државама Европе избори се посљедњих десет година обављају на традиционалан начин, само "папир и оловка". У Њемачкој је Уставни суд прогласио неуставним и забранио употребу електронских уређаја. Треба напоменути да је у Европи осам држава било увело електронско гласање као пилот пројекат или у потпуности. У четири европске државе тај пројекат није настављен (Ирска, Италија, Норвешка и Уједињено Краљевство), у двије земље дошло је до потпуног прекида коришћења уређаја за електронско гласање (Холандија и Њемачка). У само двије земље тренутно се користе уређаји за електронско гласање, у Белгији и Француској, али не у цијелој држави. У Француској се користи у свега неколико градова. У Белгији електронско гласање користи се само у Фландрији и регији главног града Брисел, док се у Валонији користи само у неколико општина. Кључни разлози због којих су неке европске државе донијеле одлуке да не наставе електронско гласање је забринутост за безбједност и транспарентност.
У складу с тим поставља се питање гдје је ту БиХ? Политичке партије у БиХ, чак и оне које су дигле руку за поменуто законско рјешење, су веома површно упознате са његовим стварним могућностима, управо у дијелу који се односи на недовољну безбједност и транспарентност. Савјет министара БиХ је још 2016. године донио одлуку о формирању интерресорне радне групе за анализу стања и предлагања модалитета увођења нових технологија у изборни процес БиХ, коју су чинили представници ЦИК БиХ, ИДДЕЕА, Министарства комуникација и транспорта БиХ, Министарства безбједности БиХ, МИП БиХ, Министарства цивилних послова и Министарства финансија и трезора БиХ. Састав ове радне групе никако не гарантује да је предмет сагледан из више углова и од различитих актера. Евидентно је да је веће учешће у консултацијама било са представницима НВО него са ентитетским институцијама, што уноси додатну сумњу у стварне намјере.
Једно је сигурно, било какво експериментисање са изборима у земљи огромног неповјерења као што је БиХ могло би нас довести до несагледивих посљедица. Пада у очи да су закон, као и понуђено рјешење, самозадовољно прихватиле све бошњачке политичке партије и њихов сестрински Савез за промјене из Републике Српске, ХДЗ је одбио знајући да ниједна промјена која иде из бошњачке кухиње не може бити у корист хрватског народа. Коначно, СНСД је, потпуно свјестан да ће свака, нарочито брзоплета одлука у вези с промјеном Изборног закона, која се у основи предлаже и реализује од стране СДА кадрова (СДП је само формални предлагач "да се Власи не досјете") - увијек бити против те странке и њеног предсједника, зато је и гласао против.
Иако је Савјет министара БиХ усвојио Извјештај о раду интерресорне радне групе у јулу 2017. године, којим је предложено увођење нових технологија везаних за изборе у БиХ, исти није добио подршку Министарства финансија и трезора БиХ, јер рјешење није садржавало прецизне финансијске показатеље колико ће све то коштати, нити који су могући извори финансирања цијелог пројекта, како то захтијева Пословник о раду Савјета министара. Када се узме у обзир да код утврђивања трошкова неког изборног система куповина електронских уређаја је само један елемент укупне цијене, којој треба додати остале трошкове: транспорта уређаја, складиштења, климатизације простора, видео-надзор објекта, физичко осигурање, надоградњу, обуку особља, одржавање, итд., стварна цијена била би значајно већа. Зато оријентациона цијена овог пројекта, коју је неко процијенио на 13 милиона КМ, која није ни предвиђена буџетом, само је почетак а никако крај укупних трошкова. Отуда је јасан и разумљив став министра Беванде да не подржи нешто што још није уобличено ни концепцијски ни финансијски.
На крају треба истаћи да је безбједност најчешћи проблем који се веже за електронско гласање. Нико од чланова радне групе није био задужен да направи анализу и процјену ризика безбједности, прије коначног доношења одлуке о увођењу или неувођењу електронског гласања у БиХ, а то је прворазредно безбједносно питање. Шта ће се десити у случају да резултати избора буду хаковани или да буду убачени лажни? Хоће ли све то БиХ моћи преживјети?
Република Српска има много разлога да сумња у намјере креатора овог пројекта. Остала јој је само још једна могућност - да Дом народа ПС БиХ одбаци оно што би могло бити искориштено за креирање изборног резултата по вољи политичких губитника, ма ко то био.
Аутор: Душанка Мајкић - за Независне новине
